Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Просечни ниво мира у свету порастао је у 2018. години у просеку за веома скромних 0,09%, што је први такав напредак у последњих пет година. Од 163 земље или територије укључене у истраживање Глобални индекс мира (GPI), у 86 је регистрован напредак, док је 76 земаља назадовало. Србија је на табели GPI заузела 50. место, у групи земаља са високим степеном мира.

Упркос том напретку, свет је ипак нешто немирније место него пре десет година, пошто је од 2008. године просечни ниво мира у свету опао за 3,78%.

Тај пад изазван је низом фактора, укључујући и појачану терористичку активност, интензивирање сукоба на Блиском истоку, пораст регионалних тензија у источној Европи и североисточној Азији, као пораст броја избеглица и политичких тензија у Европи и САД.

У истраживању GPI, које сваке године спроводи тинк-тенк Институт за економику и мир из Сиднеја, нису узети у обзир само постојање или одсуство ратова, већ је анализиран читав низ индикатора везаних за три главне тематске области – безбедност и сигурност, текући унутрашњи или међународни конфликти и степен милитаризације.

Током последње деценије, назадовање је забележено у две од три области – у области сукоба који су у току за 8,69% и у области безбедности и сигурности 4,02%.

Таквом паду највише су допринели тероризам и унутрашњи конфликти. Појачана терористичка активност регистрована је у 104 земље, док је напредак забележен само у 38, а број погинулих у сукобима порастао је између 2006. и 2017 године за 140%.

Супротно перцепцији јавности, у области милитаризације је од 2008. године забележен напредак од 2,6%.

Број припадника оружаних снага опао је у том периоду у 117 земаља, а војни буџети изражени као постотак БДП смањени су у 98 земаља, и то углавном у земљама подсахарске Африке, Блиског истока и Јужне Америке, док су у 63 земље повећани.

У свету најнемирнији региони остају Блиски исток и Северна Африка. У тим регионима налазе се уједно и четири од десет најнемирнијих земаља у свету, а ниједна земља из тих региона није се на табели GPI нашла изнад 30. места.

Европа остаје најмирнији део света и у 2018. години је забележила и благи напредак у у параметрима мира, после неколико година назадовања у истраживању GPI.

У Европи је 2018. у 22 од 36 земаља забележен напредак, при чему се највећи напредак везује за индикаторе као што су политички терор, последице тероризма, избеглице и интерно расељене особе и стопа убистава.

Међутим, упркос том позитивном тренду, шире политичко окружење остаје несигурно, а јачање национализма и тероризма остају значајна претња миру у Европи, оцењено је у студији.

Према истраживању, највећи позитивни помак у области мира регистрован је у региону Русије и Евроазије, где је у осам од 12 земаља забележен напредак.

Истовремено, у области безбедности и сигурности највећи регионални пад је, према истраживању, забележен на северноамеричком потконтиненту, првенствено због САД где је порастао број насилних злочина и убистава и појачана политичка нестабилност.

У области безбедности и сигурности назадовала је и Кина, где је порастао број хапшења и затварања људи и где се, према процени аутора истраживања, тренутно у камповима за преваспитавање у Сикјангу налази око милион етничких Ујгура.

На табели GPI, Исланд је и ове године задржао место најмирније земље у свету, које заузима још од 2008. године. Уз ту земљу, на врху индекса, у групи земља са веома високим нивоом мира, су и Нови Зеланд, Аустрија, Португал, Данска, Канада, Сингапур и Словенија.

Међу првих 20 земаља је и Бутан, који је у последњих 12 година забележио највећи напредак и попео се за чак 43 места на 15. место.

На зачељу табеле је Авганистан, који је са тог места потиснуо Сирију на претпоследње место. У последњој петорци, међу 16 земаља са веома ниским нивоом мира, још су и Јужни Судан, Јемен и Ирак. У тој групи земаља налазе се и Украјина, Турска, Русија и Пакистан.

Србија је на табели на 50. месту, између Замбије на 49. и Албаније на 51. месту, у групи земаља са високим степеном мира. У тој групи су и Хрватска, на 28, и Северна Македонија и Црна Гора, на 65. и 66. месту, при чему је Северна Македонија од последњег истраживања остварила упечатљив скок за 23 места.

У групи земаља и територија са средњим нивоом мира су на 81. месту Босна и Херцеговина и на 86. месту Косово.

Извор: EURACTIV.rs