Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Наташа Тодоровић (Блог о социјалном укључивању)

Данас постоји пуно података о свему и свачему, али чињеница је да већина тих података није осетљива на године, што представља велики хендикеп: демографско старење је нешто што нам се догађа и нешто што се дало предвидети.

Са преко 900 милиона особа старијих од шездесет година на планети, потребан је хитан одговор на сиромаштво у старости, као и на дискриминацију на основу година и друга кршења људских права.

Ми треба да будемо свесни да у свету сваке секунде две особе напуне 60 година. Да би предупредио да попут месечара тетурамо по старости, HelpAge International из Велике Британије уз помоћ Популационог Фонда Уједињених нација 2013. године развио је Глобални Индекс старења укључивши своје партнере широм света.

Индекс је конструисан због:

• недостатака узрасно разврстаних компаративних података о старењу. Такви подаци старењу дају видљивост и значај приликом креирања политика, а не представљају велики захтев нити поскупљују прикупљање;
• слабог разумевања ефеката старења на друштво пре свега на економију (најчешће се старење и старост доживљава као нешто негативно што оптерећује буџете);
• као и због искључености и маргинализације старијих у услугама попут здравства, едукације, обуке и пензија.

Индекс користи најсвежије компаративне податке који су доступни у међународном контексту, преко организација попут Светске банке, Светске здравствене организције, Међународне организације рада, UNESCO и Галупа-а. Ови подаци су изабрани, јер су они доступни за велики број земаља, па иако можда у неким случајевима нису најпрецизнији, омогућавају да имамо прецизнију слику о квалитету живота и добробити старијих широм света.

Глобални Индекс старења конструисан је тако да прикаже мултидимензионалну природу квалитета живота старијих особа и садржи четири димензије: сигурност прихода, здравствени статус, позитивне личне капацитете, као и позитивне елементе окружења. Ове вредности тј. четири димензије мерене су са више од 13 индикатора за које постоје институционални извори, а сам индекс је сума сва четири домена чији резултат даје збирну ситуацију у држави.

Ово је трећа година индекса и он је својим подацима и анализом у првој години истраживања (2013.) покрио 89% светске популације старијих од 60 година у 91 земљи широм света, док друга и трећа година (2014. и 2015.) покривају 96 земаља са 91% укупног становништва старијег од 60 година. Међутим, од 194 државе у свету 98 држава је остало неукључено, јер нису имали податке за све домене: 41 држави је фалио један домен, а 57 држава нема податке за два домена. У Глобални Индекс старења нису укључени ни наши суседи Босна и Херцеговина ни Македонија. Када говоримо о овој ситуацији морамо да будемо свесни да нису државе те које нису укључене, већ због недостатка информација милиони старијих особа остали су невидљиви тј. само статистички број који није ушао у податке. Иако се данас прикупља велики број различитих кавантитативни података у свим друштвеним сферама, и даље они у великој мери нису осетљиви на године.

Србија се ове године нашла на 66. месту – то је свакако боље него прошле године када је била на 79. месту, али мало лошије од 2013. године када је заузимала 64. место.

Сврха Индекса

Представљајући индекс на различитим скуповима и у медијима најчешћи коментари су били “Србија на 66. месту где јој друштво праве Афричке државе”, “Србија није земља за старије” или “У Србији старији лошије живе него у Албанији” или “Зашто смо толико лоши?”.

Иако индекс представља на неки начин ранг листу која показује које земље су креирале и примениле најбоље политике у области старења, а које су биле мање успешне, то свакако није главни циљ овог инструмента нити га треба тако посматрати. Он представља алат и својеврсни путоказ доносиоцима одлука у тражењу најадекватнијих одговора, мера и услуга за решавање демографског старења. Индекс не показује која су најбоља, а која најгора места да се са њима остари, већ представља алат који треба да охрабри државе како да се на најбољи начин суоче са изазовима демографског старења. Овде се истиче да није ствар у такмичењу, већ у учењу. Индекс нам омогућава штедњу ресурса и могућност учења од других и преузимање и прилагођавање туђих успешних модела у свој контекст. Трећа година израде Глобалног индекса старења нам је показала и важност сваке појединачне године, јер омогућава да се прате трендови, на основу којих се може стећи увид у квалитет и ефекте предузетих мера у оквиру креираних политика.

Уколико погледамо овогодишње резултате видимо да је Швајцарска на првом месту, следе је Норвешка и Шведска, а на последњем месту су Малави и Авганистан. У овом случају ако желимо да извршимо неко поређење или да учимо од појединих земаља није питање зашто је Швајцарска на првом, а Србија на 66. месту, веч је питање зашто је Словенија на 26. а Србија на 66. Шта је то у креирању политика везано за старење Словеније урадила боље, јер, као што знамо, имамо исту историју социјалне и здравствене заштите.

(…)

Текст “Глобални Индекс старења” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.