Градови прилагођени старијим особама : Инклузија

Пишу: Наташа Тодоровић и др Милутин Врачевић (Блог о социјалном укључивању)

Старење популације и урбанизација су два главна тренда у 21. веку. Са једне стране дешава се да градови расту, док са друге стране расте број становника старијих од 60 година. Према подацима Уједињених нација удео старијих од 60 година у популацији ће се у периоду од 2006. до 2050. године удвостручити са 11% на 22% , а до тада ће и број старијих од 60 бити већи од броја деце до 14 година старости. У исто време великом брзином расту и шире се градови и мега градови. Од 2007. године практично половина становника на земљи живи у градовима, а по пројекцијама очекује се да ће до 2030. године три од пет становника живети у градовима. Исти тренд постоји и у нашој земљи. Већина становника живи у градовима, села су углавном старачка са малим бројем становника, а миграција ка градовима, посебно ка Београду је изражена.

Да бисмо одговорили на потребе старења становништва неопходно је да поред оснаживања села, водимо рачуна и да развијамо градове и заједнице који ће бити прилагођене старијима, што представља логичан одговор на повећање броја старијих са једне стране, а са друге представља промоцију активног старења. О овом проблему је почело да се говори када је Светска здравствена организација 2006. године развила глобални пројекат Градови прилагођени старијима. Овај пројекат је удружио градове и заједнице широм света заинтересоване да подрже здраво старење и да постану добно осетљиве или пријатељски настројене према старијима. Да би се тачно одговорило на питање шта би заправо значио термин градови прилагођени старијима, у овим градовима скупљале су се информације од старијих, од неговатеља и од особа које се биле заинтересоване да се развију градови прилагођени старијима.

Овим пројектом унапређује се међугенерацијска солидарност. Овакви градови негују солидарност међу генерацијама, омогуćавају друштвене односе и везе између становника свих узраста. То омогуćава са једне стране да се старије особе осеćају социјално укљученим, а са друге стране да се и старијим особама које су у ризику од социјалне изолације омогући подршка и да се економске, језичке или културне баријере сведу на минимум.

Градови прилагођени старијима имају користи за све узрасте, не само за старије: градови који имају прилагођено окружење за становнике свих узраста и различитих капацитета и могућности. Пријатељски градови су градови без баријера, са сигурним путевима и инфраструктуром, дизајнирани за разноликост, инклузивни и кохезивни. То су градови избора за све генерације – одлично место за живот, за породицу и место у коме би желели да остарите. Они омогућавају људима да остану активни, повезани и позитивно доприносе економском, социјалном, културном животу.

Овакви градови могу спречити и одложити болести које настају са годинама кроз пружање подршке у заједници и кроз превентивне здравствене услуге, омогуćавајуćи старијим особама да одрже своје здравље и независност што је дуже могуćе.

У градовима прилагођеним старијима имамо интегративни приступ који је фокусиран на то како људи живе. Ово укључује координацију различитих области политике и градске службе, тако да се они међусобно оснажују и имамо размишљања доносиоца одлука изван граница њиховог сектора. Политике, сервиси, структура здравствене и социјалне подршке су тако дизајнирани да омогућавају да старији буду активнији. Ови градови омогућавају да се:

Препозна капацитет старијих и с тим у вези препозна њихов допринос друштву.
Препознају потребе старијих и да захваљујући томе одговор на потребе и интересовања буде флексибилан.
Њихове одлуке и избор њиховог животног стила поштују.
Они најугроженији старији заштите.
Промовише инклузија и учешће старијих у свим областима живота у заједници.

Активно старење је животни процес, а градови прилагођени старијима уједно престављају градове који су прилагођени свим својим грађанима без обзира на узраст. Зграде без баријера и улице које омогућавају кретање људи са инвалидитетом представљају добробит и за младе и за старије. Безбедно окружење, безбедно насеље омогућава и деци и младим женама, као и старијима да се безбедно крећу и да учествују у животу заједнице, да се укључе у физичке, социјалне и културне активности. У локалној заједници се показало да је за породицу мање стресно када старија особа добије адекватну подршку, а посебно неопходне здравствене услуге. Посебно треба нагласити учествовање старијих у волонтирању и раду, што има позитивне ефекте, а посебно економске на целу локалну заједницу. И последње и не мање значајно је утицај старијих као потрошача.

Светска здравсвена организација у свом водичу истиче осам обласи на које треба обратити пажњу када је реч о градовима прилагођеним старијима.