Gradovi prilagođeni starijim osobama : Inkluzija

Pišu: Nataša Todorović i dr Milutin Vračević (Blog o socijalnom uključivanju)

Starenje populacije i urbanizacija su dva glavna trenda u 21. veku. Sa jedne strane dešava se da gradovi rastu, dok sa druge strane raste broj stanovnika starijih od 60 godina. Prema podacima Ujedinjenih nacija udeo starijih od 60 godina u populaciji će se u periodu od 2006. do 2050. godine udvostručiti sa 11% na 22% , a do tada će i broj starijih od 60 biti veći od broja dece do 14 godina starosti. U isto vreme velikom brzinom rastu i šire se gradovi i mega gradovi. Od 2007. godine praktično polovina stanovnika na zemlji živi u gradovima, a po projekcijama očekuje se da će do 2030. godine tri od pet stanovnika živeti u gradovima. Isti trend postoji i u našoj zemlji. Većina stanovnika živi u gradovima, sela su uglavnom staračka sa malim brojem stanovnika, a migracija ka gradovima, posebno ka Beogradu je izražena.

Da bismo odgovorili na potrebe starenja stanovništva neophodno je da pored osnaživanja sela, vodimo računa i da razvijamo gradove i zajednice koji će biti prilagođene starijima, što predstavlja logičan odgovor na povećanje broja starijih sa jedne strane, a sa druge predstavlja promociju aktivnog starenja. O ovom problemu je počelo da se govori kada je Svetska zdravstvena organizacija 2006. godine razvila globalni projekat Gradovi prilagođeni starijima. Ovaj projekat je udružio gradove i zajednice širom sveta zainteresovane da podrže zdravo starenje i da postanu dobno osetljive ili prijateljski nastrojene prema starijima. Da bi se tačno odgovorilo na pitanje šta bi zapravo značio termin gradovi prilagođeni starijima, u ovim gradovima skupljale su se informacije od starijih, od negovatelja i od osoba koje se bile zainteresovane da se razviju gradovi prilagođeni starijima.

Ovim projektom unapređuje se međugeneracijska solidarnost. Ovakvi gradovi neguju solidarnost među generacijama, omogućavaju društvene odnose i veze između stanovnika svih uzrasta. To omogućava sa jedne strane da se starije osobe osećaju socijalno uključenim, a sa druge strane da se i starijim osobama koje su u riziku od socijalne izolacije omogući podrška i da se ekonomske, jezičke ili kulturne barijere svedu na minimum.

Gradovi prilagođeni starijima imaju koristi za sve uzraste, ne samo za starije: gradovi koji imaju prilagođeno okruženje za stanovnike svih uzrasta i različitih kapaciteta i mogućnosti. Prijateljski gradovi su gradovi bez barijera, sa sigurnim putevima i infrastrukturom, dizajnirani za raznolikost, inkluzivni i kohezivni. To su gradovi izbora za sve generacije – odlično mesto za život, za porodicu i mesto u kome bi želeli da ostarite. Oni omogućavaju ljudima da ostanu aktivni, povezani i pozitivno doprinose ekonomskom, socijalnom, kulturnom životu.

Ovakvi gradovi mogu sprečiti i odložiti bolesti koje nastaju sa godinama kroz pružanje podrške u zajednici i kroz preventivne zdravstvene usluge, omogućavajući starijim osobama da održe svoje zdravlje i nezavisnost što je duže moguće.

U gradovima prilagođenim starijima imamo integrativni pristup koji je fokusiran na to kako ljudi žive. Ovo uključuje koordinaciju različitih oblasti politike i gradske službe, tako da se oni međusobno osnažuju i imamo razmišljanja donosioca odluka izvan granica njihovog sektora. Politike, servisi, struktura zdravstvene i socijalne podrške su tako dizajnirani da omogućavaju da stariji budu aktivniji. Ovi gradovi omogućavaju da se:

Prepozna kapacitet starijih i s tim u vezi prepozna njihov doprinos društvu.
Prepoznaju potrebe starijih i da zahvaljujući tome odgovor na potrebe i interesovanja bude fleksibilan.
Njihove odluke i izbor njihovog životnog stila poštuju.
Oni najugroženiji stariji zaštite.
Promoviše inkluzija i učešće starijih u svim oblastima života u zajednici.

Aktivno starenje je životni proces, a gradovi prilagođeni starijima ujedno prestavljaju gradove koji su prilagođeni svim svojim građanima bez obzira na uzrast. Zgrade bez barijera i ulice koje omogućavaju kretanje ljudi sa invaliditetom predstavljaju dobrobit i za mlade i za starije. Bezbedno okruženje, bezbedno naselje omogućava i deci i mladim ženama, kao i starijima da se bezbedno kreću i da učestvuju u životu zajednice, da se uključe u fizičke, socijalne i kulturne aktivnosti. U lokalnoj zajednici se pokazalo da je za porodicu manje stresno kada starija osoba dobije adekvatnu podršku, a posebno neophodne zdravstvene usluge. Posebno treba naglasiti učestvovanje starijih u volontiranju i radu, što ima pozitivne efekte, a posebno ekonomske na celu lokalnu zajednicu. I poslednje i ne manje značajno je uticaj starijih kao potrošača.

Svetska zdravsvena organizacija u svom vodiču ističe osam oblasi na koje treba obratiti pažnju kada je reč o gradovima prilagođenim starijima.