Влада Републике Србије
Прва регионална конференција „Грађани на првом месту: Захтеви цивилног друштва за бољу управу на Западном Балкану“ одржана је 25-26. септембра 2018. године у Београду, а окупила је преко 130 учесника/ца и 60 говорника/ца из региона Западног Балкана и Европске уније.
Ово је прва регионална конференција о реформи јавне управе (РЈУ) из угла цивилног друштва, а намера је да се овакве конференције одржавају на двогодишњем нивоу. Њен циљ је био да обогати дијалог на тему креирања и спровођења инклузивних и транспарентних политика, које воде рачуна о потребама грађана и грађанки. Милена Лазаревић, програмска директорка Центра за европске политике (ЦЕП) и пројектна менаџерка WeBER пројекта, и Милош Ђинђић, програмски менаџер у ЦЕП-у и водећи истраживач на овом пројекту, представили су Први регионални извештај PAR Monitor – један од главних резултата компаративног истраживања о праћењу реформе јавне управе у оквиру пројекта WeBER.
Панелисти и панелисткиње на догађају су били, између осталих, Мирјам Феран (Myriam Ferran), директорка за стратегију и Турску у Генералном секретаријату Европске комисије за суседску политику и проширење (DG NEAR), Дики Метхорст (Dicky Methorst), прва секретарка Амбасаде Краљевине Холандије у Србији, Грегор Вирант, бивши министар јавне управе Словеније, Хеики Лот (Heiki Loot) државни секретар у Влади Естоније, Мајлинда Брегу, истакнута албанска политичарка и следећа генерална секретарка Регионалног савета за сарадњу (RCC). Они су истакли су значај регионалне сарадње и конструктивног дијалога између цивилног друштва и државе у путу земаља Западног Балкана ка чланству у ЕУ.
Кроз WeBER пројекат цивилно друштво је, према речима Милене Лазаревић, показало да није екстерна претња за државну управу, већ да може да буде конструктиван партнер. „Пројекат WeBER гради мост и поверење између организација цивилног друштва, које представљају грађане земаља Западног Балкана и влада у циљу бољих услуга за грађане, боје употребе новца пореских обвезника и бољег квалитета свакодневног живота“, рекла је Мирјам Феран на конференцији.
Европска унија је реформу јавне управе уврстила међу реформе од кључног значаја које доприносе преображају друштва и државе. Говорећи о томе, бивши словеначки министар Вирант нагласио је да ЕУ има све веће захтеве за нове чланице када се ради о реформи државне управе. Због утицаја јавне управе на свакодневни живот грађана и грађанки, битно је да они буду у фокусу њене реформе. „Сматрамо да је неопходно да министри, политичари, држава, чују ове поруке јер се указује на ствари због којих, уколико се не поправе, можемо имати озбиљне проблеме, не само у функционисању као државе чланице ЕУ, него ће грађани казнити те исте политичаре ако не буду огдоворнији и ако не буду боље извештавали“, истакла је Лазаревић.
Она је рекла и да је једна од најзначајнијих порука скупа да ЕУ неће више бројати законе и стратегије када буде оцењивала наш успех или неуспех у реформама, јер је јасно да све зависи од тога како се прописи примењују, док је у области реформе јавне управе важно како се услуге пружају грађанима/кама, колико је држава транспарентна, колико укључује јавност у доношење одлука. „С друге стране, чланство у ЕУ не обезбеђује да ће држава функционисати савршено и зато цивилно друштво треба да буде покретачка снага за наставак реформи и након што уђемо у ЕУ“, рекла је Лазаревић.
Поред тога, све државе Западног Балкана имају обавезу да реформишу своје јавне управе на путу ка чланству у ЕУ, што пружа велики потенцијал за размену искуства и заједничко учење и напредак региона. „Регионална сарадња није замена за чланство у ЕУ, али да ће, ако регион не буде боље сарађивао на свим пољима, пут у ЕУ бити тежи и дужи“, напоменула је Мајлинда Брегу.
Естонски државни секретар Хеики Лот поделио је са присутнима добар пример реформе јавне управе у својој држави. „Кључ успешне реформе јавне управе лежи у квалитетним људима на кључним позицијама, њиховој независности и способности да воде реформе, плус употреба нових технологија“, рекао је Лот.
Прва секретарка холандске амбасаде у Београду Дики Метхорст такође је нагласила да, иако европски званичници знају добре стране проширења Уније на Западни Балкан, у то је тешко убедити грађане/ке ЕУ. „Зато је важан WeBER“, нагласила је Метхорст. „WeBER мери напредак у реформи јавне управе на Западном Балкану кроз индивидуално развијене индикаторе, омогућавајући тако детаљан надзор над тим колико су земље напредовале на путу ка чланству у ЕУ“, рекла је она.
Посебан део конференције посвећен је пројектима праћења реформе јавне управе од стране локалних организација цивилног друштва, грантиста малих WeBER грантова. Грантови су додељени како би домаће организације на локалном нивоу и медији, који надзиру и прате рад власти, имали прилику да учествују у локалним питањима реформе јавне управе.
Конференција је закључена речима Милоша Ђинђића и Симониде Кацарске, директорке Института за европску политику (EPI). Кацарска је упозорила да се земље региона и даље суочавају са изазовом када је у питању укључивање институционалних актера у процес реформе јавне управе, поред министарстава за државну управу. „Политика је важна, али су потребна системска решења“, нагласила је Кацарска. Они су закључили да се WeBER не завршава овом конференцијом и да ће цивилно друштво Западног Балкана наставити да захтева бољу и ефикаснију јавну управу, прилагођену потребама грађана и грађанки.
Прва WeBER конференција је завршна конференција трогодишњег пројекта који спроводи Think for Europe (TEN) мрежа, у сарадњи са European Policy Centre (EPC) из Брисела. Пројекат финансира Европска унија и суфинансира Краљевина Холандија. Више информација о WeBER-у можете пронаћи на: www.par-monitor.org.
Извор: cep.org.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар