Грађани не верују правосуђу : Инклузија

Грађани Србије углавном немају поверења у институције, посебно у правосуђе, док законе и њихово спровођење сматрају лошим, а корупцију на високом нивоу већим проблемом од корупције у здравству, образовању или полицији, показало је истраживање о перцепцији поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству у ЕУ. Грађани сматрају и да је дискриминација у Србији присутна, али 42% сматра да није израженија него у земљама ЕУ. Истраживање је показало и да, иако више од половине испитаника сматра да треба створити боље услове за прихват азиланата, већина не би желела да такви центри буду отворени у њиховом суседству.

“Поверење у институције није сјајно”, рекао је 25. марта представник Ипсос Стратеџик Маркетинг Предраг Курчубић на представљању истраживања које је спорведено у оквиру пројекта Аргус Новинске агенције Бета, који је подржала Делегација ЕУ у Србији.

Курчубић је рекао да је посебно изражено негативно мишљење о судовима и тужилаштву а да грађани највише поверења имају у полицију, док да је “Влада доста напредовала у последње време”.

Према истраживању, 71% грађана не верује у судове, а 70% грађана тужилаштву, док полицији верује 46% грађана а Влади Србије 44%.

У Владу, међутим, нема поверења 54% испитаника, а у Скупштину Србије 61%.

Медијима не верује 59% грађана, а невладиним организацијама 63%.

Правосуђе неефикасно

“Судство је изузетно лоше преципирано”, рекао је Курчубић и додао да се стопа позитивних оцена креће око 15%, док више од 90% грађана сматра да судски поступци трају дуже него што би требало.

Велика већина грађана сматра да правосуђе није ефикасно, независно, непристрано и довољно професионално, што су стандарди које земља мора да оствари у оквиру усклађивања у поглављу 23 у преговорима о чланству са ЕУ.

Према истраживању, 84% испитаника не слаже се са тврдњом да је правосуђе у Србији ефикасно, 83% са тврдњом да је независно од политике и других интересних групација, 82% да је непристрасно и 72% са тврдњом да је професионално.

Велика већина грађана, 91%, сматра да судски поступци у Србији трају дуже него што би требало, 5% сматра да трају “таман колико би требало”, а 1% да трају краће него што би требало.

Више од 60% грађана сматра да ће се усклађивање са правним тековинама ЕУ позитивно одразити на правосудни систем у Србији док око 20% сматра да ће се негативно одразити. Међу грађанима који би гласали против уласка Србије ЕУ на референдуму трећина сматра да би се позитивно одразило.

Проблем корупције на високом нивоу

Грађани су у начелу подељени када је реч о успешности борбе против корупције. Више од половине грађана, 52%, сматра да су Влада Србије и њене институције успешне у борби против корупције, док нешто мање од половине, 46% сматра да нису упешне. Курчубић је рекао да се бележи позитиван тренд у перцепцији борбе против корупције у последње две године и додао да нема велике разлике у ставовима грађана који су за и оних који су против чланства у ЕУ.

Он је навео да је за грађане Србије корупција на високом нивоу већи проблем од корупција у болницама, школама, међу полицајцима или другим службеницама. “Три четвртине грађана сматра да је већи проблем корупција на високом нивоу, док једна четвртина наводи корупцију на нижем нивоу”, додао је он.

Према истраживању, 73% грађана као проблем у Србији издваја корупцију на високом ниову, а 24% корупцију на нижем нивоу – у болницама, школи, међу полиајцима и другим службеницима.

Грађани су углавном подељени око тога да ли институције Србије имају довољно обучене људе за борбу против корупције, док се већа разлика у ставовима грађана јавља када је реч о полицији, пошто 54% сматра да полиција има довољно обучених људи а 40% да нема.

Грађани су у области у којима се мора постићи напредак да би се корупција смањила сврстали контролу финансирања политичких партија и унапређење контроле порекла имовине политичара, што издваја по 38% испитаника.

За грађане је битно и брже процесуирање случајева за корупцију пред судовима (46%) и унапређење механизама за одузимање имовине стечене кривичним делима (42%).

Проблем дискриминације

Већина грађана, 69%, сматра да је у Србији дискриминација присутна, 23% да није, док се 48% слаже са тврдњом да је дискриминација израженија него у земљама ЕУ, а 42% се не слаже с тим.

Као једну од три области важне за унапређење основних права у Србији, грађани издвајају најчешће заштиту права жена (49%), права деце (52%) и права особа са инвалидитетом (46%), а ређе права мањина (16%), укључујући права Рома (8%) и сексуалних мањина (4%).

Побољшање слободе медија као једну од три најважније области за унапређење основних права наводи 19% испитаника, а побољшање заштите података о личности 25%.

Грађани сматрају да ће придруживање ЕУ највише допринети унапређењу заштите права сексуалних мањина и права деце, што сматра по 62% испитаника, затим особа са инвалидитетом (61%) и жена (59%).

Отпор према азилантима

Иако већина грађана сматра да треба створити боље услове за прихват азиланата, око 60 одсто је рекло да би им сметало да се у средини у којој живе изгради прихватилишта за азиланте, речено је на представљају извештаја.

Више од половине грађана, 54%, сматра да Србија треба да уложи напоре како би створила боље услове за пријем азиланата, али да то не треба да буде приоритет, док 7% сматра да то треба да буде приоритет. Укупно 24% испитаника је изјавило да држава не треба да се бави тим питањем.

Грађани, међутим, нису толико спремни да приме азиланте у своју средину: 29% би се отворено противило изградњи приватилишта за азиланте, док је 34% рекло да би им то сметало али да не би реаговали.

Према истраживању, у случају нешто више од четвртине или 26% грађана не би уопште сметала изградња таквих прихватилишта у срединама у којима живе.

Соња Тошковић из Београдског центра за људска права је рекла да велика стопа грађана који се противе томе не изненађује и подсетила да се проблем увек јављао када је реч о смештају о азилантима. Оценила је да је проблем у томе што грађани нису уопште упућени у то питање и да, пошто се центри отворе, више нема проблема у заједници.

Закони углавном лоши, примена слаба

Грађани Србије углавном сматрају постојеће законе у земљи лошим, пошто их 38% испитаника оцењује најнижим оценама 1 и 2, док их оценом 3 оцењује 35% грађана. Укупно 22% грађана сматра законе добрим, међу којима 4% и одличним оценивши их оценом 5.

Већина грађана, 58%, сматра да су закони у Србији гори од закона који важе у чланицама ЕУ. Према истраживању, 35% исптаника без обзира на опредељење према чланству у Унији сматра да су закони једнако добри као и европски а 7% да су квалитетнији.

Када је реч о примени закона, већина грађани или 63% сматрају да се они спроводе веома лоше или лоше, дајући оцену 1 и 2. Оценом 3 примену закона је оценило 27% грађана.

Да се закони добро примењују сматра 7% грађана, међу којима само 1% сматра примену одличном.

Миграције и безбедност

Курчубић је рекао да грађани углавном немају став или не знају много о питањима попут капацитета граничних служби за контролу прелаза или сузбијању илегалних миграција и оценио да су то области о којима треба додатно информисати грађане. Грађани, такође, углавном сматрају недовољним напоре власти на сузбијању дроге.

Укупно 31% грађана сматра да су капацитети граничних служби за контролу на граничним прелазима добри, оценивши их оценом 4 и 5, док оценом три те капацитете оцењује 32%.

Напоре власти у спречавању илегалних миграција из Србије у земље ЕУ лошим сматра 27% (оцене 1 и 2), добрим 22% (оцене 4 и 5), док оцену 3 даје трећина грађана (33%).

Већина грађана сматра да се у Србији углавном не поклања довољно пажње трговини људима. Тако мисли 68% испитаника, док 20% сматра да се поклања довољно пажње.

Према истраживању, 41% грађана оцењује као лоше напоре власти у борби против трговине дрогом у Србији, 22% их оцењује као добре оценивши их оценом 4 и 5, док 31% даје оцену 3 тим напорима.

Напоре власти у циљу прекидања ланца трговине дрогом који води преко Србије у земље ЕУ грађани оценују лошом 36% грађана, а добрим 21%. Трећина оцењује те напоре оценом 3.

Аутор: М.П., преузето са www.euractiv.rs