Влада Републике Србије
Европска комисија оценила је да су неопходне даље мере како би се очувао интегритет безвизног режима за земље Западног Балкана и одговорило на потенцијалне злоупотребе система азила Европске уније. Подаци објављени 25. фебруара указују на стални раст броја захтева за азил у ЕУ из земаља Западног Балкана а предњаче грађани Србије, који највише траже азил али га веома ретко и добијају. Највећа стопа одобрених захтева за азил у 2013. била је за грађане Албаније а најмања за грађане Македоније. Подаци Комисије не односе се на крај 2014, када је регистрован огроман број нелегалних прелазака српско-мађарске границе грађана Косова. Европа је већ почела да их враћа кући.
У петом извештају о функционисању безвизног режима са Србијом, Црном Гором, Македонијом, Босном и Херцеговином (БиХ) и Албанијом Комисија је истакла да остаје опредељена за систем путовања без виза за грађане западнобалканских земаља.
“Користи од визне либерализације веома су видљиве када је реч о јачању контакта међу људима и пословним приликама. Међутим, злоупотреба безвизног режима у виду тражења азила у ЕУ мора да се реши систематски и правилном распоределом средстава”, рекао је европски комесар за миграције Димитрис Аврамопулос.
Аврамопулос је додао да извештај садржи низ препорука за решење проблема илегалних миграција и затражио пуну подршку и ангажман свих земаља учесница. Препоруке су дате и земљама Западног Балкана и европским земљама у којима се подноси највише захтева за азил.
У извештају се наводи да је број захтева за азил у ЕУ и земљама шенгена грађана пет земаља Западног Балкана у сталном порасту и да је 2013. достигнут рекорд од 53.705 захтева. Подаци показују и да је за девет месеци 2014. број захтева био за 40% већи него у исто време 2013. године.
Истовремено стопа одобравања азила наставља да пада, што указује да је огромна већина захтева за азил неоснована.
За грађане Србије је стопа давања азила у 2013. била 2,7%, за грађане Црне Горе 3,7% а Македоније 1% док је за грађане Албаније и БиХ била нешто виша – 8,1% односно 5,9%.
Грађани Србије представљају највећу групу међу тражиоцима азила из пет земаља Западног Балкана јер у укупном броју захтева за азил у земљама ЕУ и шенгена учествују са 42%.
Следе грађани Македоније и Албаније са по 21%, БиХ са 14% и Црне Горе са 2% укупног броја захтева за азил.
Највише захтева за азил грађани са Западног Балкана дају у Немачкој, навела је Европска комисија у извештају.
Препоруке
Комисија је истакла да свака земља Западног Балкана са безвизним режимом мора да покаже тренд смањења броја неоснованих захтева за азил у чланицама ЕУ.
У циљу решења проблема нелегалних миграција Комисија предлаже земљама Западног Балкана са безвизним режимом да повећају циљану помоћ мањинској популацији, посебно Ромима, и да унапреде сарадњу и размену информација о управљању границом, миграцијама, азилу и реадмисији са чланицама ЕУ, Европском комисијом, Фонтексом, Еурополом и Агенцијом ЕУ за систем азила (EASO).
Такође се препоручује да се истраже умешани у илегалне миграције и казне они који су омогућили злоупотребу безвизног режима, ојача гранична контрола уз поштовање основних права грађана, као и да се појачају кампање чији је циљ да се грађанима објасне права и обавезе режима путовања без виза.
Комисија је и земљама ЕУ и шенгенског система које највише погађа неосновано тражење азила грађана за Западног Балкана препоручила да предузму мере да зауставе нелегалне миграције.
Међу тим мерама је и преобликовање процедура за захтеве азил из пет земаља Западног Балкана нпр. успостављањем убрзане процедуре која омогућава брзу обраду захтева у доба када их је највише или за грађане одређене земље.
Предлаже се и обазривије и селективније коришћење новчаних бенефиција како би се умањио финансијски подстрек за тражиоце азила.
Такође се европским земљама саветује да воде информативне кампање у сарадњи са локалним невладиним организацијама и локалним самоуправама, као и да се унапреди оперативна сарадња и размена информација, укључујући преко официра за везу, са властима земаља са Западног Балкана.
Србија, Македонија и Црна Гора прикључиле су се безвизном режиму ЕУ у децембру 2009. а БиХ и Албанија у новембру 2010.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар