Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Грађани Србије углавном не верују институцијама, посебно правосуђу, законе и њихову примену сматрају лошим и мањи су оптимисти у погледу борбе против корупције него раније, показало је истраживање о перцепцији поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству у ЕУ, које је спроведено у новембру 2014. Грађани о правосуђу имају боље мишљење када се посматра из угла борбе против корупције, јер је порастао број оних који сматрају да правосуђе има довољно стручњака за то. За већину грађана корупција на високом нивоу и даље представља већи проблем од корупције на нижим нивоима. Већина грађана сматра да је дискриминација присутна у Србији, а сада су нешто отворенији према пријему азиланата.

Истраживање које је спорведено у новембру прошле године у оквиру пројекта Аргус Новинске агенције Бета, који је подржала Делегација ЕУ у Србији, показало је да грађани углавном немају поверења у инститиције, с обзиром да је поверење грађана у већину институција испод 50%.

Као и у истраживању из фебруара грађани Србије највише поверења имају у полицију (48%), као и у Владу Србије у коју је поверење порасло у новембру на 48% са 44% у фебруару. У Владу нема поверења 50% испитаника, што је 4 процентна поена мање него у фебруару, показало је истраживање које је спровео Ипсос Стратеџик Маркетинг (Strategic) на 1.000 испитаника.

Грађани као и девет месеци раније најмање верују тужилаштву и судовима иако се неповерење благо смањило у односу на фебруар. Према истраживању, 68% грађана не верује у судове а 66% у тужиластво.

У Скупштину Србије нема поверења 59%, медијима не верује 57% градана, а невладиним организацијама 61%, мада се и ту бележи благи пад неповререња.

Грађани не верују правосуђу

Велика већина грађана као и у фебруару сматра да правосуђе није ефикасно, независно, непристрано и довољно професионално, што су стандарди које земља мора да оствари у оквиру усклађивања у поглављу 23 у преговорима о чланству са ЕУ.

Према истраживању, 82% испитаника не слаже се са тврдњом да је правосуђе у Србији ефикасно, 81% са тврдњом да је независно од политике и других интересних групација, 79% да је непристрасно и 69% са тврдњом да је професионално. Стопа грађана са негативним ставом је донекле опала у односу на фебруар.

Велика већина грађана, 87%, сматра да судски поступци у Србији трају дуже него што би требало, 8% сматра да трају “таман колико би требало”, а 2% да трају краће него што би требало. Бележи се благи раст позитивног и пад негативног мишљења.

Укупно 65% грађана сматра да ће се усклађивање са правним тековинама ЕУ позитивно одразити на правосудни систем у Србији док око 19% сматра да ће се негативно одражити.

Мање оптимизма у погледу борбе против корупције

У новембру се у односу на март знатно смањио број грађана који сматрају да је Влада Србије успешна у борби против корупције. Док је у фебруару 52% грађана сматрало да су Влада Србије и њене институције успешне у борби против корупције, то сада сматра 42% грађана. Број грађана који сматра да влада и институције нису успешне порастао је са 46% у фебруару на 54% у новембру.

Велика већина градана (71%) и даље сматра да је корупција на високом нивоу већи проблем него корупција на нижим нивоима – у болницама, школи, међу полицајцима и другим службеницима (26%).

Грађани Србије сматрају да судови, тужиластво и полиција, међутим, имају довољно стручњака за борбу против корупције, посебно судови (56%) и тужилаштво (55%), што је у оба случаја раст од 10 процентних поена у односу на фебруар.

Став је грађана да је за смањење корупције потребно брже процесуирање судских случајева (45%), боља контрола порекла имовине политичара (42%) и контрола финансирања политичких партија (38%) док је број грађана који сматрају да је битно радити на одузимању имовине стечене криминалом знатно опао са 42% у фебруару на 31% у новембру.

Грађани свесни присуства дискриминације

Преко две трећине грађана, 73%, сматра да је дискриминација присутна у Србији, а 20% да није. Такође, више од половине, 55%, слаже са тврдњом да је дискриминација израженија него у земљама ЕУ, што је 7 процентних поена више него у фебруару 2014.

Као области у којима је битно унапредити права грађани наводе заштиту права зена (55%), где се бележи раст од 6 процентних поена у односу на фебруар, права деце (54%) и права особа са инвалидитетом (53%) где се бележи раст од 7 процентних поена.

Грађани као и у фебруару ређе наводе права националних мањина као она која треба унапредити (16%), укључујуци права Рома (12%) и права сексуалних мањина (5%).

Побољшање слободе медија као једну од три најважније области за унапређење основних права навело је 19% испитаника, а побољшање заштите података о личности 25%, и ту нема промена у односу на фебруар.

Грађани сматрају да ће придруживање ЕУ највише допринети унапређењу заштите права сексуалних мањина 68% и права деце 63%, затим особа са инвалидитетом (63%) и жена (59%).

Већа отвореност према азилантима

Грађани сматрају да је потребно да држава уложи напоре како би се створили бољи услови за азиланате у Србији, али да то не треба да буде приоритет.

Више од половине грађана, 53%, сматра да Србија треба да уложи напоре како би створила боље услове за пријем азиланата, али да то не треба да буде приоритет, док 11% сматра да то треба да буде приоритет, што представља раст од 4 процентна поена у односу на фебруар. Укупно 22% испитаника је изјавило да држава не треба да се бави тим питањем, што је благи пад у односу на фебруар.

Опао је, међутим, број грађана који би се отворено противили томе да се у њиховом комшилуку изгради прихватилиште за азиланте: док је у новембру 11% грђана отворено противило изградњи приватилишта за азиланте, у марту је то било 29% испитаника.

Трећина грађана је рекла да би им то сметало али да не би реаговали, а трећина да им не би уопште сметала изградња таквих прихватилишта у срединама у којима живе, што је раст од 6 процентних поена у односу на март.

Мишљење о законима подељена, више негативна

Мишљење грађана Србије о законима су подељена, али нагињу ка негативном. Трећина грађана, 32%, сматрају да су лоши, а петина, 21%, да су добри.

Већина грађана као и у фебруару, 59%, сматра да су закони у Србији гори од закона који важе у чланицама ЕУ. Према истраживању, 34% исптаника сматра да су закони једнако добри као и европски а 8% да су квалитетнији.

Када је реч о примени закона, већина грађана, 59%, и даље сматра да се они спроводе веома лоше или лоше, али се њихов број смањио за 4 процентна поена у односу на фебруару.

Да се закони добро примењују сматра 8% грађана, међу којима само 2% сматра примену одличном, и ту, осим врло благог раста, нема већих промена у односу на фебруар.

Миграције и безбедност

Укупно 35% грађана је рекло да су капацитети граничних служби за контролу на граничним прелазима добри, оценивши их оценом 4 и 5, док оценом три те капацитете оцењује 35%. Лошим их сматра 16% грађана.

Напоре власти у спречавању илегалних миграција из Србије у земље ЕУ лошим сматра 23% (оцене 1 и 2), добрим 33% (оцене 4 и 5), што је раст од 10 процентних поена у односу на март, док оцену 3 даје 30% грађана.

Већина грађана сматра да се у Србији углавном не поклања довољно пажње трговини људима. Тако као и у фебруару мисли 68% испитаника, док 23% сматра да се поклања довољно пажње том проблему.

Грађани напоре власти у борбе против трговине дрогом, такође, сматрају лошим или су ставови неутрални. Према истразивању, 40% грађана оцењује као лоше напоре власти у борби против трговине дрогом у Србији, 22% их оцењује као добре оценом 4 и 5, док 25% даје оцену 3 тим напорима.

Напоре власти у циљу прекидања ланца трговине дрогом који води преко Србије у земље ЕУ грађани сматрају лошим или осредњим. Лошим их оцењује 37% грађана, а добрим 24%. Трећина оцењује те напоре оценом 3.

Аутор: М.П., преузето са www.euractiv.rs