Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)
Чудак свог времена, „грбави Дон Жуан“, како су га звали, особењак Анри Тулуз Лотрек, рођен је у Француској, у аристократској грофовској породици. Његова мајка удала се за свог брата од тетке, у намери да се очува што чистија „аристократска“ крв и да богатство остане у фамилији. У то доба још нису биле познате последице спајања блиских рођака, па се Анри родио са генетском маном.
Са 14 година, Анри слама леву, а годину дана касније десну ногу. Кости нису правилно зацелиле и његове ноге престају да расту. Он одраста и добија тело одраслог човека, али му ноге остају мале и закржљале као у дечака, док му се лице после пубертета мења добијајући дебелу доњу усну, овећи нос, лош вид. Његова коначна висина је метар и по.
Због свог изгледа Анри не успева да учествује у друштвеним активностима, па се потпуно окреће уметности. Постаје важан импресионистички сликар, арт-нуво илустратор и литографер, бележећи у својим радовима боемски живот Париза крајем 19. века.
Током већег дела живота имао је проблема с алкохолом. Пред смрт одлази у приватни санаторијум, психичку болницу за аристократе. Након изласка враћа се старом животу и умире на породичном имању са непуних 37 година.
О њему је записано: „Био је велик, био је геније, био је славан, био је много хваљен и много куђен; осећао је страст према стварању и страст према женама; био је потомак једне од најстаријих француских породица; био је неморалан и нечовечан; није био ни расипник ни дегенерисан; био је обдарен подругљивим хумором и сталним присуством духа; обожавао је ноћи више од дана; обожавао је и мрзео бескрајно; расуо је своје здравље на разуздан живот; имао је невероватно сигурно око и исто тако сигурну руку; могао је да слика извесне ствари које никад до тада нису постојале на платну; био је љутит када се у њему пробуде брутални нагони…“
Нико ко се упознао с њим није га могао заборавити. Његове слике изазивале су скандале. Сликао је верно онај свет који су други кришом посећивали.
(…)
Текст “’Грбави Дон Жуан’” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
Оставите коментар