Влада Републике Србије
Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)
Ицак Перлман рођен је у Тел Авиву у Израелу 1945. године. Са четири године оболео је од дечје парализе, па је потпуно изгубио осећај у ногама. Опоравио се, а данас се креће уз помоћ штака и електричног скутера. Лекари су сумњали у његову могућност бављења музиком, али ни он ни његов отац нису одустајали.
Још као мали показивао је интересовање за музику. Са три године није успео да се упише у музичку школу јер је био премали да би држао виолину, па је учио сам. Убрзо је, уз подршку оца, уписао школу у Тел Авиву. Перлман је веома брзо савладао виолину и већ са десет година имао први јавни наступ. Са тринаест година је наступао на телевизији, а исте године уписује чувену америчку уметничку школу Џулијард, где су му предавачи били највећи виолинисти тог времена. Средином шездесетих наступа у Карнеги Холу и осваја престижно такмичење Левентрит.
Током наредних година Перлман постаје признати музичар. Свирао је са највећим светским оркестрима, учествовао на значајним догађајима широм света, освајао награде и признања. Његова дискографија је богата, снимио је Дворжака, Моцарта, Вивалдија, Брамса, Бетовена, свирао, певао бас и сарађивао са бројним уметницима. Једно време бавио се и џезом и клезмером, традиоционалном јеврејском фолк музиком, а сарађивао је на музици за филмове „Шиндлерова листа“, „Мемоари једне гејше“ и „Херој“. О његовом животу снимљен је документарни филм „Ицак Перлман, виртуоз на виолини“. Свира на јединственој Страдиваријус виолини из 1714. године, на којој је претходно свирао Јехуди Мењухин, а користи и Гварнери виолину.
До 2013. године освојио је петнаест Греми награда, укључујући и оне за камерну музику и најбољег инструменталисту, а 2008. године добио је Греми за животно дело. Добио је и више Еми награда. Радио је као професор на Џулијарду, а 1998. основао је Перлман музички програм који помаже студентима жичаних инструмената. Последњих година бави се дириговањем, а први наступ као диригент имао је октобра 2008. године. Од тада је дириговао највећим светским оркестрима. Ужива статус звезде коју класични музичари ретко стичу, пре свега захваљујући свом шарму, хуманости и таленту.
(…)
Текст “Гудало као чаробни штапић” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар