Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Да ли нас узнемиравају све чешће вести о убиствима старијих особа?

Објављено 07.02.2014.

old_ageНе прође много времена да претходну вест понекад и не заборавимо, а да поново не чујемо или не прочитамо наслове у медијима о насиљу над старијима или пак о убиствима старијих људи. Најновија вест је она о убиству бивше председнице Кола српских сестара, старице од 76 година.

А ово су само неки од наслова у последњих пар месеци:

  • Медицинска сестра ископала очи старици, март 2013.
  • Насиље над старима: Деца и неговатељи све чешће насилници, страх и срамота разлози зашто жртве ћуте, март 2013.
  • Оптужен за брутално убиство старице , јун 2013.
  • У порасту насиље над старим особама, јун 2013.
  • Малолетник ухапшен због убиства старца, август 2013.
  • Убио старицу током крађе, август 2013.
  • Млади пљачкаши брутално нападају старце, август 2013.
  • Убица родитеља: Живог оца сам закопао у септичку јаму, септембар 2013.
  • Фалило му за свадбу: убио баку због 40 евра да би се оженио, децембар 2013.
  • Мајци сломио врат да би вратио коцкарски дуг, јануар 2014.

Шта се то догодило у нашем друштву и са нама свима па да имамо овакву ситуацију? Није у питању само насиље и убиства старих, већ и насиље над децом, женама… Насиље је све бруталније и све чешће са смртним исходом. Да ли је у питању пост-југословенски синдром, распад земље, транзиција, драматично повећање сиромаштва…? Знамо да је као последица свега овога  дошло и до распада бројних породица, рекла бих да смо уништили систем вредности који смо имали, а да нови нисмо створили. Као последицу свега имамо ово што имамо, насиље, убиства и то без милости и врло често оних који су најрањивији, а то су управо најстариији чланови наше заједнице.

Ко је све заказао, да ли је проблем у нама као појединцима или нема довољно превенције или не реагујемо адекватно након почињених злодела и недела као систем и као друштво, чиме осокољавамо виновнике да чине то што чине?

Каква нам је законска регулатива, да ли је она адекватна или има простора за унапређење исте?

Када је у питању насиље над старијим особама ми представници организација цивилног друштва које раде са старима/за старе, а чланице мреже Хуманас, смо још 2010. године упутили предлог надлежним државним органима да се насиље над старима  инкриминише као посебно кривично дело, како би се делотворно превенирали и санкционисали сви облици занемаривања и злостављања старијих особа, будући да су оне  честе жртве ових облика криминалитета.

Такође смо предложили да се унапреди нормативни оквир правне заштите старијих особа од насиља у породици, тако да се квалификованим обликом насиља у породици сматра и дело насиља извршено према старијој и/или немоћној особи. Оваква измена омогућила би адекватно санкционисање случајева насиља над старијим и немоћним члановима породице, који чине специфичну, осјетљиву и рањиву друштвену групу. Тиме би се утицало и на превенцију насиља над старијим члановима породице, које је, како криминолошка истраживања показују, у порасту.

До данашњег дана ништа није предузето у унапређењу правног оквира. Нама је остало само да радимо оно што ми можемо, а то је да:

  • Сваке године обележавамо Светски дан борбе против насиља над старима у јуну месецу, како би смо стално подсећали јавност и надлежне о постојању овог проблема и на нужност реаговања.
  • Организације цивилног друштва морају дати свој допринос побољшању ситуације тиме што ће саме старије особе још више сензибилисати да препознају насиље и да о њему не ћуте већ да га пријављују и да траже помоћ.
  • Јачамо професионалне капацитете пружалаца услуга старијима да они сами препознају и реагују на насиље над старијима
  • Посредством медија подсећамо општу јавност укључујући и породицу шта је све насиље над старијима и како га избећи

Не заборавимо да је насиље у порасту, а то потврђују и званични извештаји центара за социјални рад и правосудних органа. Када се догоди убиство онда је већ касно и остаје нам само да се питамо зашто је то неко урадио, зар није било другог начина да постигне оно што му је био примарни циљ?

Ауорка: Надежда Сатарић

Преузето са www.amity-yu.org

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]