Влада Републике Србије
Пише: Петар Стојановић (Блог о социјалном укључивању)
„Савестан држалац покретне ствари, на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем протеком десет година“. Овако гласи члан 28. став 3. Закона о основама својинскоправних односа („Сл. лист СФРЈ“, бр. 6/80 и 36/90, „Сл. лист СРЈ“, бр. 29/96 и „Сл. гласник РС“, бр. 115/2005 – др. закон). Да ли смо разумели шта је законодавац хтео да каже?
Просечан читалац сигурно има добру представу о смислу ове законске одредбе, тј. да она превиђа могућност стицања права својине на туђој ствари протеком времена, иако му вероватно нису потпуно јасни сви употребљени изрази. Речи „држалац“ и „одржај“ највероватније су му „стране“, јер се није раније срео са њима.
Дакле, стручна терминологија, у овом примеру из области права, понекада може створити мање или веће тешкоће онима који је не познају, а морају да је примене. Како би био превазиђен овај проблем, присталице тзв. Покрета за једноставни језик (Plain Language Movement) сматрају да би све врсте аката – правних, пословних, па чак и академских – требало писати језиком који је разумљив просечној особи већ приликом првог читања. Када је реч о правним актима, следбеници овог покрета сматрају да људи имају право да разумеју акте који прописују њихова права или обавезе.
Овај покрет стекао је значајан број присталица, а довео је и до промена у раду државних институција у појединим земљама. Примера ради, у октобру 2010. године, у Сједињеним Америчким Државама ступио је на снагу „Plain Writing Act of 2010“, који обавезује савезне органе да користе тзв. једноставни језик у свим својим актима, као и да обуче своје запослене да се служе таквим језиком.
Такође, у Немачкој је од недавно на снази уредба која регулише несметан приступ интернетској понуди државних органа. Уредба је заснована на Закону о равноправности хендикепираних особа и на Конвенцији Уједињених Нација о правима особа са инвалидитетом. Према одредбама наведене уредбе, поједине странице министарстава морају да буду додатно објављене у верзији „једноставног језика“. Верује се да од ове промене неће имати користи само хендикепирана лица, већ и особе којима је немачки страни језик, као и они који често муку муче са „бирократским немачким“.[1]
Присталице Покрета за једноставни језик тврде да су тесктови преведени са „правничког“ на „једноставни језик“ мање опширни, јаснији, разумљивији, прилагођенији просечним читаоцима, и томе слично. Заправо, из једностраних и екстремних примера које користе као доказе своје тврдње о неразумљивости правних аката и нужности њиховог поједностављења, можемо закључити да је правна терминологија архаична, извештачена, помпезна, па чак и смешна. У најкраћем – непотребна.
Ако је тако, која је сврха било каквог стручног језика?
Ту тајну откриће нам Вилијам Луц, амерички лингвиста који се специјализовао за једноставни језик. По његовим речима:
„Језик правника, политичара, интелигенције требало би да нам изазове осећај ниже вредности“.[2]
Остајући доследан значењу свог презимена, господин Луц осветљава позадину ове мрачне работе. По њему, језик је моћ, и тачка. Власт има онај ко управља језиком. Нешто налик Орвеловом роману „Хиљаду деветсто осамдесет четврта“.
Ако је господин Луц овде у праву, шта чекамо?! Покренимо антибирократску револуцију која ће једном заувек збрисати са лица земље „језик правника, политичара и интелигенције“, и увести нас у рајски свет језичке једноставности и једнакости. Ту ће се радници, сељаци и поштена интелигенција савршено разумети, јер ће бити искорењени ексцентрични жаргони којекаквих мистериозних професија, који код поштеног света само изазива збуњеност и осећај ниже вредности.
Да ли је господин Луц у праву, или претерује, можемо закључити анализом цитираног члана 28. став 3. Закона о основама својинскоправних односа (у даљем тексту: Закон).
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар