Пише: мр Надежда Сатарић, Amity – Контакт организација цивилног друштва за старе (Блог о социјалном укључивању)
Ових дана Влада је донела Одлуку да 436 хиљада пензионера у Србији, који примају пензије мање од 15.000 динара, помогне са 13. пензијом у износу од 16.000 динара, с тим што ће се иста исплаћивати у четири тромесечне рате по 4.000 динара. Ово као одговор на велику економску кризу у којој се земља налази и у којој је стандард грађана веома низак.
Данас у Србији велики број породица и појединаца једва састављају крај с крајем и то не својом кривицом. Нису криви оних 190.000 радника старијих од 50 година, који су данас и без пензије, а остали су без посла у приватизованим и пропалим фабрикама, нити њихова деца, што немају за школовање, или ако су завршили школе, а не могу да се запосле.
Није криво ни оних више од 100.000 старих људи који су некада били запослени и уплаћивали у Фонд ПИО, али мање од 15 година, те нису могли остварити право на пензију, а нису добили ни уплаћене доприносе натраг. Многи од њих данас живе у крајњем сиромаштву, а не могу да добију ни социјалну помоћ, јер не испуњавају критеријуме.
Нису криви ни они млади људи који су завршили школе и на тржишту рада су више година, тражећи прву шансу за посао, али ње нема.
Држава кроз меру новчане социјалне помоћи, помаже само око 125 хиљада од оних 650.000 људи који живе испод апсолутне линије сиромаштва, која је за 2010. годину била 8.544 динара. За 2010. годину држава је израчунала да у апсолутном сиромаштву живи 9,2% становника, од којих су деца старости до 13 година најугроженија (13,7% њих). За 2011. и 2012. годину, држава нам није рекла колика је линија сиромаштва, нити колико и којих људи живи испод ње. Али је одлучила да у овом моменту ванредно помогне пензионере са пензијама нижим од 15.000 динара. Сигурно је да и тим пензионерима треба помоћи, али само у случају да је њихова пензија једини редовни месечни извор прихода у породици. Да је овај критеријум узиман у обзир, онда би остало много више простора да се ванредно помогне и знатном броју од оних 125 хиљада људи, који примају новчану социјалну помоћ, која се креће од 6.774 динара за једночлано, до 14.800 динара за 4-члано домаћинство са двоје деце. Остало би у буџету да се помогне и не малом броју оних без икаквих редовних месечних прихода, а који не испуњавају критеријуме за новчану социјалну помоћ, јер имају више од пола или једног хектара земље, уколико су радно неспособни и имају више од једне собе по члану домаћинства.
(…)
Оставите коментар