Влада Републике Србије
Две петине грађана Европске уније има слабо знање о технологији, или чак никакво, упозоравају званичници у тренутку када се процењује да ће европски сектор технологије до 2020. имати 756.000 непопуњених радних места. Европска комисија је технологију и здравство идентификовала као секторе у којима се компаније муче да нађу адекватно обучене раднике. Званични подаци показују да највише дигитално неписмених у ЕУ има Румунија а најмање Луксембург.
Када је Европска комисија у фебруару представила детаљан списак дигиталних вештина и интернет повезаности, европски комесар за дигиталну економију Гинтер Етингер (Günther Oettinger) истакао је: “Генерално морамо да кажемо да Европа заостаје”.
Комисија је зато поново затражила од националних влада да изађу с плановима за повећање стопе технолошке образованости.
Према подацима Комисије, 41% радне снаге у Европској унији има мале или никакве дигиталне вештине. Најмање су дигитално писмени у Румунији, где 74% радне снаге нема одговарајуће знање о коришћењу технологије. Дигитално најобразованију радну снагу има Луксембург.
Истовремено подаци указују на тренд раста броја високообразованих у ЕУ. Међутим, само 25,5% Румуна старих између 30 и 34 године има факултетску диплому према европском просеку од 38,5%. У Луксембургу факултетске дипломе има 50,5% грађана из те старосне групе.
Комисија је најавила да ће касније ове године покренути нову “коалицију” како би објединила националне иницијативе за унапређење дигиталних вештина.
У блогу објављеном 10. јуна Етингер и потпредседник Европске комисије задужен за јединствено дигитално тржиште Андрус Ансип написали су да ће та група анализирати податке са циљем да издвоји вештине потребне тржиштима рада сваке од чланица.
“Много је младих људи који свекодневно користе интернет али немају све вештине потребне да то своје интересовање претворе у прави посао”, написали су Етингер и Ансип.
Кристијан Вершурен (Christian Verschueren), директор Јурокомерца (EuroCommerce), удружења које представља европске трговце на велико и на мало, каже да технологија и демографске промене истичу потребу за тржиштем рада које омогућава флексибилност и обезбеђује вештине за ново доба у којем радна места за слабије обучене већ нестају.
“Комисија нам је 2008. донела ‘Нове вештине за нова радна места’, 2010. је то била ‘Агенда за нове вештине и радна места’ а 2016. ‘Агенда нових вештина’. Као што кажу називи, садржаји личе на реконструкцију познатих појмова али смо пропустили реализацију”, истакао је Арналдо Абрузини (Abruzzini), директор Јурочембреса (Eurochambres), удружења европских привредних комора.
То удружење је “разочарано” што Комисијина агенда није укључила “мерљиве циљеве за шегртовање у стручном образовању и обуци (VET)”, пренео је EurActiv.com.
“Улога Комисије је ограничена када је реч о образовању и обуци, зато она треба да се фокусира на мали број мера велике вредности које могу да донесу реалне социо-економске користи”, поручили су из Јурочембреса.
Гуглова директорка за јавну политику у Бриселу Ли Јуниус (Lie) каже да је Гугл у партнерским односима са више од 50 европских универзитета на програмима обуке у дигиталним вештинама и да је укључен у такве пројекте у 25 европских земаља.
У међувремену стручњаци предвиђају да ће Европска унија добити 28.000 нових радних места само захваљујући недавно усвојеном пропису о заштити података.
Комисија је такође најавила да намерава да олакша добијање посла у Европи држављанима земаља ван ЕУ кроз визну шему за квалификоване раднике “плава карта”.
Европски комесар за миграције, унутрашње послове, држављанство у права грађана ЕУ Димитрис Аврамопулос каже да тај програм треба да конкурише америчкој “зеленој карти” јер се очекује да ЕУ изгуби 20 милиона радника до 2036. године.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар