Влада Републике Србије
Фондација „Центар за демократију”, у оквиру пројекта „Радна права су наша права“, 14. јуна је организовала дебату „Нови Закон о родној равноправности у контексту економског оснаживања жена и унапређење радних права“.
Скупштина Србије усвојила је Закон о родној равноправности и измене и допуне Закона о забрани дискриминације. По дефиницији, Закон о родној равноправности подразумева једнака права, одговорности и могућности, као и равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима живота. Реалност је ипак другачија. Жене се сусрећу са разним врстама дискриминације на послу, као што су неједнаке накнаде за обављање послова исте вредности, мобинг, сексуално злостављање. Које су мане и предности овог закона? Да ли су нови механизми примењиви у пракси? Колико ће овај закон допринети равномерној заступљености мушкараца и жена? Шта су предуслови да овај закон почне да се примењује у пракси? Да ли је наше друштво спремно за овакав закон?
Уводничари су били: Бранкица Јанковић (Повереница за заштиту равноправности), Јелена Стојановић (заменица Заштитника грађана), проф. др Маријана Пајванчић, Меланија Лојпур (Савез самосталних синдиката Србије), Наташа Вучковић (Фондација Центар за демократију), Милош Ђајић (Центар модерних вештина), а разговор је модерирала новинарка Љубица Гојгић.
Извршна директорка ФЦД Наташа Вучковић је поручила да је ово јако важна тема за Фондацију „Центар за демократију” која се у континуитету бави економским и социјалним развојем и разматрањем заштите економских и социјалних права. „Нови Закон о родној равноправности покушавамо да сагледамо кроз димензију како ће он допринети важној компоненти борбе за родну равноправност, али и за социо-економски развој друштва у целини, борбу против сиромаштва, како ће он економски оснажити жене. Борба против сиромаштва подразумева и економско оснаживање жена, где су жене сиромашне, сиромашне су и породице, сиромашна су деца и то је саставни део те борбе”, рекла је она.
„У јавности се овом закону није посветила дужна пажња, његово усвајање је протекло на један готово нечујан и невидљив начин. Данас разговарамо о томе како ће он утицати на остваривање радних права жена, како ће подстаћи њихов бизнис, самозапошљавање, предузетништво, на који начин ће жене ефикасније штитити своја права. Важно је питање његове примене односно његове обавезности, он проширује примену поред органа јавних власти и на послодавце, то ће јако много дотаћи социјалне партнере, и синдикате и послодавце. Оно што се показује као континуирано горући проблем је како делују институције и поступци за заштиту права. Овај закон је јако амбициозан, такав и треба да буде, али се поставља питање на који начин институционални оквир који подразумева капацитет институција, али и процедуре, може да обезбеди његову ефикасну примену. Важно је да у овој првој фази кад је закон тек ступио на снагу и кад чекамо подзаконске акте, дефинишемо, мапирамо проблеме, институционалне, процедуралне, како бисмо обезбедили да он заиста буде примењен”, истакла је Наташа Вучковић.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поздравила је доношење новог закона: „Он је у јавности готово сведен на питање лингвистике, због тога што је то једноставно за политичке употребе и злоупотребе, у недостатку јавних политика. Мислим да су некако неоправдано постављена велика очекивања од овог закона и сагласна сам да је амбициозан, што је добро, требало је да ствари погурамо напред. Мислим да дуго времена нећемо осетити његове добробити и мислим да држава нема довољно капацитета за спровођење овог закона. Санкције за кршење појединих одредаба су добре, као и мере за усклађивање рада и родитељства, мада се бојим да се та питања не решавају законом, него изменом културних образаца, због чега је важан део у закону који се односи на родну равноправност у области образовања. Поздрављам одредбу која се тиче уравнотежене заступљености полова, али нисам оптимиста да ћемо до ње једноставно доћи у неким областима јер нам ситуација на тржишту рада не иде на руку. Такође, изузетно важан део закона је стицање права на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући.”
Јелена Стојановић, заменица Заштитника грађана, истакла је да је усвајање новог Закона о родној равноправности врло значајно, посебно имајући у виду недостатке претходног закона на које је институција Заштитника указивала, након чега је дала свој допринос активним учествовањем у радној групи за израду новог закона: „Посебно важно је увођење појма и дефиниције ‘уравнотежене заступљености полова’, али и вредновање кућног рада. Закон јесте амбициозан, али даје свеобухватан оквир, укључује приватне послодавце, државне институције, предвиђа конкретне мере, надлежности државних органа и казнене одредбе. Слажем се да ће бити потешкоћа у пракси, али свакако морамо кренути од нечега, мислим да као друштво јесмо спремни за овај закон, неће се ништа десити преко ноћи, ово је један дугорочан пут.”
Проф. др Маријана Пајванчић се сагласила да је нови закон амбициозан и објаснила да није без разлога тако, на њега се дуго чекало и зато су њиме многе ствари промењене. Предности новог закона су што предвиђа санкције, вредновање кућног рада, једнаку надокнаду за једнак рад, једнако поступање не само према запосленима, већ и према радно ангажованим лицима, ублажавање тензија између рада и породичног живота, више се обавезују органи државне управе, укључивање жена у социјални дијалог, остваривање права на здравствену заштиту за жене у пољопривреди и по основу неплаћеног кућног рада. Овај закон је установио много нових института, актери имају у рукама алат који треба да користе, будућим генерацијама остаје да прате примену, да могу да реагују, да се прецизно идентификују помаци или застоји.
Меланија Лојпур (Савез самосталних синдиката Србије) је нагласила да нови Закон о родној равноправности има огроман капацитет, а да су неопходни инструменти за његову примену: „Идемо ка Европи и европским вредностима, ми у синдикату мислимо да је овај закон могао бити још амбициознији, он поставља добре темеље, отвара могућности за дијалог у овом друштву, за сарадњу синдиката, јавног сектора, НВО, послодаваца.”
Милош Ђајић (Центар модерних вештина) је оценио да је опасно користити ову тему за политизацију: „Дошли смо до Закона о родној равноправности који има добре елементе, сада је важно како ће се он имплементирати. Сматрам да је могао више да се бави реформом политичких странака које су најнереформисаније, а треба да буду предводници реформи у друштву.”
Дебата је организована у оквиру пројекта „Радна права су наша права“ уз финансијску подршку Међународног центра „Олоф Палме”.
Више информација на rc.gradjanske.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар