Влада Републике Србије
Пише: Ивана Васиљевић (Блог о социјалном укључивању)
Када су у не тако давној прошлости развоја (инклузивне) Школе/Друштва, унутар редовних школа интегрисана деца из осетљивих група, велики број ове деце није успевао да заврши школу. Зашто? Зато што се од деце са посебним образовним потребама очекивало да се она прилагоде школском систему. Тако неподржана деца из осетљивих група, немоћна да одговоре системски унификованим захтевима, “испадала” су из образовног система…
Инклузивна Школа/Друштво се прилагођавају детету/ученику пружајући му за њега одговарајућу, неопходну, (не)видљиву (образовну) подршку. Тако подржана деца имају шансу да расту, развијају се и напредују у складу са сопственим могућностима у природном, вршњачком окружењу.
Како би се деци/ученицима из осетљивих група омогућило њихово оптимално укључивање у редован образовни систем и напредовање у систему, може им се пружити тзв. додатна образовна подршка.
Крајњи циљ додатне образовне подршке је осамостаљивање деце/ученика којима се подршка пружа у групи деце/одељењу до мере да више није потребна или је у мањој мери потребна.
Додатна образовна подршка подразумева:
1. отклањање комуникацијских и физичких препрека (мере индивидуализације): прилагођавање метода рада, наставних средстава и помагала и дидактичких материјала & прилагођавање простора и услова у којима се учење одвија (попут отклањања физичких баријера и др.);
2. измену садржаја учења и стандарда постигнућа (смањивање или проширивање садржаја за одређени предмет или групе предмета) и
3. остале мере подршке (мере које обезбеђују други: институције система, локална заједница, родитељи, донатори… на захтев Школе, попут материјалне/здравствене помоћи, асистивне технологије и др.).
Из угла Закона…
Индивидуални образовни план је врста могуће образовне/васпитне подршке детету/ученику. Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање из 2010. године дефинисана је улога Индивидуалног образовног плана као додатне образовне подршке за децу из осетљивих група којима је овај вид подршке потребан како би успешно функционисали унутар вртића, основне и/или средње школе, али и за ученике са изузетним способностима.
Право на ИОП као врсту могуће образовне подршке имају деца/ученици који имају тешкоћа у приступању, укључивању, учествовању или напредовању у васпитно-образовном раду, те којима те тешкоће утичу на остваривање општих исхода образовања и васпитања.
Право на ИОП има дете/ученик који: 1. има тешкоће у учењу (због специфичних сметњи учења или проблема у понашању и емоционалном развоју); 2. има сметње у развоју или инвалидитет (телесне, моторичке, чулне, интелектуалне или вишеструке сметње или сметње из спектра аутизма); 3. потиче, односно живи у социјално нестимулативној средини (социјално, економски, културно, језички сиромашној средини или дуготрајно борави у здравственој, односно социјалној установи); 4. из других разлога остварује право на подршку у образовању. Право на прилагођен и обогаћен начин образовања по ИОП-у има и ученик са изузетним способностима који стиче основно и средње образовање и васпитање.* (Члан 2. Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање)
Из угла једне учитељице…
Протекле четири школске године, у својству учитељице, била сам део тима који је пружао додатну образовну подршку ученику – Данилу Вучковићу, дечаку са тешкоћама из спектра аутизма. Креирање ИОП-а за Данила била је својеврсна авантура, образовна и лична и за њега и за нас који смо учествовали у његовом креирању, ревидирању, праћењу, ослушкивању… Уједно, ИОП-и написани током четири године, постали су сведочанства о напретку овог дечака, његовом укључивању у образовни систем усклађеном према осетљивим, надасве личним координатама и водич за његово даље успешно постојање у Школи. За мене, из професионалног угла гледано, Данилови ИОП-и значе потврду да је ИОП флексибилна свемогућа подршка ученику, али и учитељу да креира васпитнообразовни процес искључиво по мери детета/ученика. То је прилика да се умреже професионалне компетенције, знања и вештине оних који чине ИОП тим за дете/ученика и осмисли јединствен план и програм рада детета/ученика.
Као и свака новина, ИОП је у образовном миљеу постао полемика по себи, нарочито оних просветних радника који су ову врсту образовне подршке разумели као пуки чин бирократије.
Ја ИОП доживљавам као чин професионалне слободе да креативношћу и иновативношћу учиним Школу могућу детету/ученику којем је ова врста образовно-васпитне подршке једина “улазница” за образовање унутар редовног образовног система.
Процедура за креирање ИОП-а
Када се током праћења напредовања детета/ученика уочи да оно не остварује очекиване исходе образовања и васпитања, те да су постигнућа која остварује значајно испод и/или изнад нивоа образовних стандарда, следи прикупљање података како би образовно-васпитна подршка била благовремено и адекватно пружена. Извори података о детету/ученику могу бити родитељи, старатељи, стручни сарадници ван образовне установе који познају дете/ученика, вршњаци…, а технике прикупљања података различите, од систематског посматрања детета/ученика, до интервјуисања самог детета/ученика или оних који га познају и сл. Уколико је то важно, медицинска документација постаје део документације о детету/ученику.
Педагошки профил за Данила прављен је на основу заједничког увида оних који су у датом тренутку чинили његово животно и (ван)школско окружење. Тако, поред мог описа који је имао фокус на оно што је Данило унутар школе, као најдрагоценији опис детета био је опис који је давала мајка дечака – чији увид је излазио из оквира школског и откривао то ко је све Данило у датом тренутку изван школе… Као извори информација о нашем Дечаку, у различитим тренуцима његовог школовања драгоцени су били искази његових асистената и логопеда која је годинама радила са њим.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар