Влада Републике Србије
Транскрипт говора Анице Спасов на догађају “МЕСТО СУСРЕТА – моја перспектива” (6. децембар 2015., Кафе ТРАНЗИТ, Земун)
Ја сам Аница Спасов и водим Удружење за подршку особама ометеним у развоју “Наша кућа”. Са дугогодишњим искуством од преко 17 година, ја дођем као нека будућност родитељима млађе деце са сметњама у развоју (…), мој син сада има 31 годину. Испричаћу који су разлози због којих сам се активирала и читав свој живот посветила овом ангажовању.
Када је мој син пошао у школу, позвали су ме телефоном из школе и питали да ли хоћу да се укључим у рад удружења. Ја сам аутоматски одговорила: “Не, немам времена.” Спустила сам слушалицу и схватила шта сам урадила. Наравно да имамо времена! Ако ми немамо времена – ко ће га други имати?! Након те одлуке да прихватим учешће у раду удружења, интензивно сам размишљала о суочавању са реалношћу живота: у реду, добила сам ове животне карте које су преда мном, уопште ме не интересује и нећу да размишљам о томе шта би било да није овога, али хоћу да одиграм најбољу животну партију и да свој живот, а поготово животе своје деце, учиним смисленима. И тако је кренуло.
На основу дугог рада са децом са сметњама у развоју, схватила сам шта је најважније. Њима су најважнији љубав, подршка и сигурно окружење. Јако су им важни социјални контакти, важно је да упознају свет око себе, јер на тај начин могу себе да изграде и да напредују. Јако је важно да верујемо у њих, да им пружамо подршку и ситна задовољства, да им обезбеђујемо друштвене контакте који ће да их ојачају. Тако смо кренули са дневним боравком у коме је било много деце: били су на разним радионицама; радили су најразличитије ствари са најразличитијим људима и уметницима и тако изграђивали себе; одлазили су на летовања и зимовања… То окружење им је помогло да данас, после толико година, буду одрасли људи који имају своје снове и жеље, људи који се остварују и које околина препознаје као младе који припадају заједници и дају допринос њеном развоју. Верујемо да свако од њих може да напредује и утиче на околину, а на тај начин се мењају ставови окружења и превазилазе предрасуде.
Наше удружење је до данас прерасло у социјално предузеће. Од радознале, задовољне деце која су сваког дана напредовала, стигли смо до младих људи који данас врло озбиљно раде. У оквиру нашег социјалног предузећа производе папирне кесе и еколошку амбалажу, раде у Кухињи на точковима (услуга кетеринга – достава оброка на адресе старијих суграђана и компанија)… Постали су веома значајан део наше заједнице тиме што пружају подршку другој групи људи која такође има проблема – старијима који, из разних разлога, не могу себи да обезбеде оброке.
Родитељима млађе деце са сметњама у развоју ово вероватно делује као нека далека будућност. Ни ми у почетку нисмо веровали да многе ствари могу овако да се одиграју. Верујте, када ови млади људи почну да размишљају о томе колико вреде и колико вреди њихов рад, колико су задовољни својом зарадом и тиме што могу да купе нека своја ситна задовољства, схватите колико је сав ваш труд вредео, јер сте им на тај начин обезбедили будућност и, што је најважније, смислен живот.
(…)
Текст “Деци са сметњама у развоју су најважнији љубав, подршка и сигурно окружење” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар