Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Лидије Буквић на 39. Београдском Ignite-у “Укључи се бр. 5” (24. октобар 2017. године, Impact Hub, Београд)

Долазим из Центра за позитиван развој деце и омладине – ЦЕПОРА и испричаћу вам нешто о ономе што ми радимо.

Али, за почетак, имам једно питање за вас: да ли знате који сладолед никад не једу деца без родитељског старања?

Породични.

Ако вам се чини да овде није место таквом вицу, рећи ћу вам да су нам га испричала сама деца без родитељског старања на једној од наших радионица. У нашем друштву најчешће наилазимо на два става о деци без родитељског старања: или осећамо сажаљење према њима (а ако вам се стомак мало окренуо кад сам испричала овај виц, онда је тај став нешто што можете помало да препознате и код себе), или их друштво види као проблематичне, делинквенте, као некога кога треба избегавати. То не би било толико страшно да и сама та деца не почињу себе да доживљавају на тај начин, да и она не прихватају те ставове друштва и понашају се тако да изазивају сажаљење или да праве проблеме.

Данас у Србији има око 9.500 деце без родитељског старања, од којих је око 600 на институционалном смештају. Наш систем иде у правцу смањења броја корисника у институцијама, што значи да она деца која остају у установама имају различите тешкоће у функционисању, а оне им стварају највеће проблеме управо на пољу социјалне интеграције, тј. контакта са људима изван дома, изван система.

ЦЕПОРА и Центар за заштиту одојчади, деце и омладине из Звечанске улице ове године славе петогодишњицу заједничког дружења и стварања незаборавних успомена. Сарадња подразумева организацију радионица у три дома, односно две узрасне групе. Другим речима, на недељном нивоу реализујемо укупно шест радионица и тако радимо током целе године, сваке године.

У пракси то изгледа тако што своја стручна знања о превенцији проблема у понашању комбинујемо са примењеном драмом, па кроз игру, вежбе и изазове јачамо вештине и личне снаге деце и младих, укључујемо их у живот заједнице, али, такође, укључујемо и заједницу у њихов живот! До сада смо заједно припремили седам интерактивних представа и перформанса, поставили смо четири изложбе и организовали једну первазивну игру, тј. игру у реалном простору и времену у београдском насељу Браће Јерковић.

Пре извесног времена реализовали смо радионице са децом из вртића “Step by Step”, а наши клинци из домова су малишанима помагали да направе лутке од сунђера, након чега су их заједно оживљавали и причали причу о игри и рушењу граница. Том приликом је једно дете из вртића питало нашег дечака из дома: “А ко су теби ови?” и показало на нас. Наш дечак је одговорио: “То ми је ЦЕПОРА.” Дете га је збуњено питало: “Па ко ти је то – ЦЕПОРА?”, а наш клинац је још збуњеније одговорио: “Па ЦЕПОРА, шта ту није јасно?” То је неки однос који ми са њима развијамо и негујемо: знамо колико је важно да будемо са њима и истрајемо и у лепим и у ружним тренуцима – када су срећни, али и када је тешко. Због тога настојимо да отворимо што више могућности, како би та деца имала прилику да остваре најразличитије позитивне интеракције са окружењем.

Поред тога, младе без родитељског старања укључујемо и у наше друге програме, који су отворени за све младе. Тако ће Тијана и Стефан за месец дана обучавати београдске средњошколце о ризицима вожње под дејством алкохола, причаћемо о родној равноправности и говору мржње, а Ања, девојка која је већ изашла из дома и одавно је ван система, вратиће се у домове као волонтерка, да држи радионице са децом. Гледамо да искористимо тај добар однос са децом и њихово поверење, како бисмо их што више укључили у заједницу.

Одичан пример је и наша омладинска група која окупља младе без родитељског старања и њихове вршњаке из средњих школа – поред редовних радионица које имају са нама, они организују и своја самостална дружења, иду заједно на куглање и у биоскоп, играју друштвене игре, па на један потпуно природан начин даље изграђују своје везе.

Ту видимо свој циљ: да будемо ту за младе, да им пружимо подршку онда када им је она потребна, али и да их погурамо у свет у правом тренутку. Ми ћемо наставити то да радимо, али знамо да нисмо једини који имају знања и вештине да буду таква подршка. Сви можемо да их подржимо на овај или онај начин.

Први корак ка томе јесте да престанемо да сажаљевамо децу без родитељског старања. Уместо тога, треба да почнемо да их препознајемо као децу и младе који желе да се развијају, да се играју и истражују, као децу и младе гладне живота и препуне потенцијала!

***

39. Београдски Ignite под називом “Укључи се бр. 5”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у уторак, 24. октобра 2017. године, у београдском Impact Hub-у. Организатори догађаја – Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана “Србија у покрету” – на тај начин су, већ пету годину заредом, традиционално обележили Међународни дан борбе против сиромаштва и мотивисали учеснике/це и посетиоце да се боре за инклузивно друштво.

Посетиоци Београдског Ignite-а су имали прилику да чују личне приче презентера и презентерки о томе како својим свакодневним залагањем граде друштво једнакости за све, и добију одговоре на питања: како активно старење продужава младост; на који начин треба развијати вештине деце без родитељског старања; како изгледа дан продавца часописа Лицеулице; како живе и школују се деца мигранти; да ли девојчице могу да буду рокерке; има ли слободе после одслужене затворске казне; ко су особе које пружају подршку женама са инвалидитетом; који су проблеми свакодневице транс особе у Србији; како оснажити особе са инвалидитетом кроз програмирање; како је једна млада жена постала успешна предузетница.

Лидија Буквић је дефектолошкиња и програмска директорка Центра за позитиван развој деце и омладине ЦЕПОРА. На Ignite је донела причу о својим искуствима из Развојно-превентивног центра за развој деце и омладине и томе како је успела да у свом раду споји теорију и праксу. Лидија верује да свако – појединац, група, заједница и цело друштво – може својим деловањем да утиче на позитиван развој деце и омладине и буде подршка свакоме коме је то потребно. Лидију покреће вера у људе и науку.