Влада Републике Србије
Пише: Сања Денић (Блог о социјалном укључивању)
“Особености и комплексност сваке личности са вишеструком ометеношћу захтева крајње индивидуализован приступ и представља препреку поделама, груписањима и сврставањима ових особа у групе за које су се поставили одређени критеријуми и стандарди у области специјалне едукације и рехабилитације”. (Рапаић, Шћепановић, Голубовић, 2011).
Степен ометености деце са вишеструким сметњама у развоју је различит, што доводи до тешкоћа у организацији њихове рехабилитације и третмана. Приступ у раду са дететом са вишеструким сметњама у развоју треба да буде искључиво индивидуалан, јер се комуникација и усвајање знања обавља на својствен и индивидуалан начин. Третман детета са вишестуким сметњама у развоју је веома сложен, а циљ треба да буде повећање самосталности и постизање максималних резултата у односу на могућности и способности детета. ”Овако посматрано образовање подразумева стицање низа вештина, пре свега животних, које омогућавају детету да у одређеној мери функционише самостално.” (Јаблан, Грбовић, 2008). Деца са вишестуким сметњама у развоју се могу само делимично осамосталити, „а да би се остварио одређени ниво самосталности неопходно је организовати учење кроз структуиране активности на систематичан начин” (Јаблан, Грбовић, 2008), који опет мора бити прилагођен већ усвојеним знањима и вештинама, затим интересовањима, као и могућностима и способностима вишеструко ометеног детета.
Свакодневно функционисање детета са вишеструким сметњама зависи од добре воље и саосећања људи око њега који чине да свет буде разумљивији и приступачнији. И баш ту, правилна употреба ИКТ може доћи до правог изражаја, јер она детету са вишеструким сметњама у развоју омогућава самостално контролисање средине, успостављање комуникације, социјалну интеракцију, задовољавање основних животних потреба, забаву. Употреба ИКТ поред позитвних утицаја на когнитивни, социјални, визуелни и моторни развој, омогућава овладавање способностима и знањима која детету са вишеструким сметњама у развоју могу помоћи и омогућити самосталније и богатије организовање свакодневних активности. Дете које може само да организује своје време (колико је то могуће) и да при томе не зависи ни од кога, је дете које је срећно и задовољно. Зашто би деци, која ионако мало тога могу, ускратили пуштање музике по свом избору и то онда када она то желе, играње игрица, гледање филмова, серија, цртања и свих оних активности које компјутер заједно са интернетом доноси?
Рад са дететом са вишеструким сметњама у развоју, везано за употребу ИКТ треба планирати у складу са дететовим интересовањима, могућностима и способностима, у циљу постизања максималног нивоа функционисања, комбиновањем различитих програмских садржаја, метода и поступака.
(…)
Текст “Дигитална инклузија деце са вишеструким сметњама у развоју” Сање Денић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар