Влада Републике Србије
Пише: Иван Бранисављевић (Блог о социјалном укључивању)
Појам електронске приступачности или еПриступачности помиње се у многим политикама, стратегијама, конвенцијама и сличним досадним документима који на највишем, и поприлично апстрактном нивоу, говоре о разним облицима људских права. Број људи који је чуо за еПриступачност је веома мали, а број оних који је у потпуности схвата још мањи. Овако гледано испада да је еПриступачност једна поприлично опскурна, досадна и маргинална тема која мало кога интересује до пар залуђеника. Али ми који јесмо залуђени овом темом желимо да испричамо своју причу са амбицијом да вас убедимо да је то једна веома битна тема за друштво које претендује да буде одговорно, пре свега према себи.
Залуђеничке приче често звуче као утопије које су далеко од реалности, а карактерише их дубоко неразумевање света и његових правила игре. Врло вероватно да је ово тај случај, али прича мора бити испричана. Што више људи чује и разуме то је већа вероватноћа да утопија може кренути путем реалности.
Друштво је од вајкада тежило томе да на разне начине укључи све своје делове у најбитније процесе и дешавања. На почетку то није било баш сјајно, те су као што знамо робовласнички односи између друштвених група били врло популарни. Модел представљања потреба једне групе над потребама свих осталих је свакако ефикаснији за функционисање неког друштва. Касније се увидело, додуше неки пре неки касније, да је уређење које тежи демократији дугорочно гледано много исплативије за друштво у целини. Укључивањем што већег броја група у што више друштвених процеса, поспешује испољавање креативног потенцијала који у себи носи свака од група. Искључивањем и маргинализовањем великог броја људи те људе ускраћује за могућност реализације сопствене личности. Губитак је двострук – губи појединац на личном нивоу, а друштво у целини јер остаје ускраћно за допринос појединца.
Време у коме сада живимо назива се у горе поменутим досадним документима – Информационо доба, а само друштво – Информационо друштво. Шта то значи? Ви сад седите испред монитора, а на мање од једног метра вам се налази мобилни телефон – то вам је Информационо доба. Информације се налазе свуда, извор информација више није само један, могуће им је лако и брзо приступити, и представљају главни и доминантни ресурс које друштво користи за своје функционисање и развој.
Маргинализоване групе у Информационом друштву су бројне, као што су стари, особе са инвалидитетом, необразовани и други. Свима њима је заједничко то да се налазе са друге стране дигиталног јаза (Digital divide) и не користе, добијају, шаљу, деле информације на начин на који сви ми то сада углавном радимо. еПриступачност представља мост којим сви они треба да пређу на другу страну и тако се укључе у нове процесе савременог друштва. Дакле еПриступачност сада треба да постане нова вредност у корпусу вредности сваког одговорног демократског друштва. Тако и само тако ће се ослободити креативни потенцијал свих друштвених група. Амбиције су јасне, дигитални јаз треба да постане само још један од појмова из историјских уџбеника као што су већ поменути робовласнички односи.
(…)
Текст “Дневник леворуког еЗалуђеника” Ивана Бранисављевића у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар