Влада Републике Србије
Месташце Черди на југозападу Мађарске пре 10 година је било синоним за прљавштину, лењост и насиље који се често због предрасуда приписују Ромима, већинском становништву овог места. Током два мандата на месту председника општине Ласло Богдан, и сам ромског порекла, одлучно се борио против стереотипа и правим мерама променио ситуацију. Данас је то место са добро одржаваним кућицама, запосленим становницима и стопом делинквенције у слободном паду.
“Били смо као арапски терористи из краја, сви су нас се плашили”, рекао је Богдан, 40-годишњак који је одрастао у овом месташцу од 430 становника.
У Мађарској, чија ромска заједница је међу већима у Европи, предрасуде о овој мањини су широко распрострањене. Према процени Савета Европе Роми чине 7% становништва Мађарске, односно 10 милиона становника, животни стандард им је знатно нижи од мађарског просека и суочавају се са великом дискриминацијом.
Ласло Богдан је на чело Чердија изабран по први пут 2006. године и од тада је успео да становницима промени поглед на ствари и убеди их да се оне могу променити. У својим плановима није предвиђао никакве уступке, а једна од првих мера било је драстично смањење социјалне помоћи.
У исто време, он је искористио државни програм за запошљавање и омогућио отварање 72 радна места за производњу парадајза, љутих паприка и кромпира на необрађеном земљишту.
Општина је подстакла увођење купатила у најсиромашније куће. То је постигнуто захваљујући субвенцијама, али и томе што су становници подстицани да засучу рукаве, изведу радове и узму новац предвиђен за то.
Такође, становници су за новац раскрчили хиљаду хектара земљишта за једног приватног предузимача, и почупали корење.
Строгост донела корист
Такве иницијативе довеле су, према подацима полиције, до пада криминала, а становници кажу да је целокупна заједница имала користи, без обзира да ли је реч о Ромима.
Тако Јожефне Такач, која није Ромкиња, не скрива задовољство што је успела да утростручи приходе, будући да је раније имала 22.000 форинти односно 69 евра социјалне помоћи, а сада зарађује више јер је добила посао у пољопривреди.
“Његова ригорозност била је добра за нас. Смањио се број крађа”, казала је 29-годишња Ержебет Ката, која ради у једном потпуно новом погону за цеђење воћа. Признала је и да је на почетку била неповерљива у погледу могућности за успех плана Ласла Богдана.
Богдан је отишао и корак даље у настојањима да становнике изведе на прави пут. Тако је организовао посету затвору за младе Роме, како би им показао шта их чека уколико крену погрешним путем, а девојке су имале прилику да посете један универзитет у Будимпешти који им је представљен као алтернатива раним трудноћама, које су честе у ромској заједници.
Председник општине такође је ојачао социјалне контроле. У канцеларији између осталох држи велике листове папира са рачунима прихода и издатака сваког домаћинства како би им помогао да контролишу трошкове.
Чудо из Чердија или узор за остале?
Информатичар који ради за више локалних заједница у региону Габор Волчањ оценио је да је ромско порекло самог Богдана дало додатну тежину његовим иницијативама.
“Исувише је лако непрекидно се жалити, указивати прстом на политичаре и оптуживати друге зато што немамо ништа да поједемо”, рекао је Богдан.
Председника општине Ласла Богдана редовно позивају у иностранство да говори о својим неуобичајеним методама које се заснивају на доброј вољи. Он каже да је своје прве ципеле добио са 13 година и да је и сам некада радо учествовао у тучама. Такође, он одбија да се оно што је учинио назива “чудом из Чердија”, што је често у мађарском медијима.
“Какво је то чудо натерати Роме да раде”, запитао је он.
Овај челник локалне власти и даље смишља планове за своје место. Сада жели да привуче улагаче, а планира и да већ наредне године отвори ресторан чији специјалитет ће бити “ромбургер”.
“Ромска верзија хамбургера”, каже с осмехом.
Извор: АФП, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар