Влада Републике Србије
Пише: Милан Стојиљковић (Блог о социјалном укључивању)
Често смо у прилици да причамо или слушамо о доброти. Често смо у прилици, или бар ја, да у свом окружењу слушам реченице овог типа: „Ја сам добар“, „Ја сам цар“, „Ја сам жена савршена“… Пошто нам је Државна лутрија Србије у партнерству са BCIF-ом одобрила пројекат „Зимски фестивал“ као део програма „Доброта“, решили смо да испитамо шта је за људе заправо значи тај појам. На сајту је постављено око 60 коментара, а три најбоља, на основу суда донатора, била су награђена мајицама.
„Зимски фестивал“ је пројекат који се тицао међугенерацијске сарадње младих од 15 до 30 година са старим особама преко 65 година. Још један велики изазов је пред нама. До сада смо радили са младима, увек гледали да нађемо ваљани мотив за њихово ангажовање и увек смо некако у томе мање или више успевали. Како их сада мотивисати, како их упутити на најстарије када знамо да је ту комуникација јако отежана, прескачемо целу генерацију и повезујемо две по интересовањима тотално различите групације.
Пројекат је сам по себи био јако динамичан јер је све време трајања, од новембра 2011. године па све до априла 2012. године, захтевао активан рад и укључивање циљне групе. Већ у новембру смо заказали једну велику културну манифестацију названу „Традиционално вече“ на коме су Удружења, креативни појединци, занатлије и други излагали своје ручне радове, културно-уметничка друштва изводила игре и песме из наше прошлости, а такође, формирана је комисија која је доделила награде за нај мештане Доње Трнаве и Доње Топонице за 2011. годину. Ова награда се додељивала другу годину и претендује да постане традиционална церемонија. Иако не делује много гламурозно, за наше мештане је већ сада јако значајно јер је то једино признање, а посебно јер га додељују млади људи за допринос у развоју и унапређивању друштвеног живота у локалној заједници. Мештани могу само претпостављати ко је од њих номинован, тако да је то позитиван шок за сваког изабраника. У саму припрему шоу-а смо укључили једнако младе и старе људе, па су водитељи програма биле бака Нада од 60 и нешто и Сандра, 19 година.
Зима у селима је јако досадна, мрак рано пада. Посебно је била проблематична ова 2012. јер не само да се јако одужила, већ је била и јако немилосрдна када су у питању хладноћа и падавине. „Дом за све“ је постао централно место окупљања. Направили смо турнир у шаху и стоном тенису за младе до 30 година и за старије преко 65 година у мешовитој категорији. И док су се углавном припадници јачег пола бавили овим турнирима, припаднице лепшег пола су се бавиле фотографисањем. Баке су училе да сликају дигиталним фото-апаратима и кроз дружење планирале следећу манифестацију – „Червишијаду“. Червиш је старо и традиционално јело које се припрема од брашна, пилећег белог меса и белог лука, тако да на крају када се спреми изгледа као каша. Данас, ово јело није много заступљено, па смо дошли на идеју да није лоше присетити се укуса ове каше која се између осталих дана обавезно припремала за Божић. Крајем јануара 2012. године је одржана ова манифестација на којој је 15 такмичара из више околних села излагало ово јело у разним варијантама и декорацијама.
Убрзо је село било затрпано снегом, а ми волонтере опремили великим лопатама, те смо кренули у чишћење снега и формирање прилазних стаза до главне улице, коју је такође требало рашчистити. Овде се одазвао велики број волонтера, с обзиром да у овом периоду нису радиле ни школе ни факултети. Кренуло је негде око 20-ак нас са лопатама путевима Доње Топонице. За једно поподне је село било очишћено. Када бисмо наилазили на старачка и самачка домаћинства, помагали бисмо им у доношењу огрева и сличних ствари које нису могли несметано да обављају погођени изненађујуће јаком зимом и снежним падавинама. Једног викенда је била задушница. Потрудили смо се да за једно поподне лопатама очистимо стазу до сеоског гробља које је удаљено свега километар од села, али је на брду. Сметови су били огромни и овај задатак је био изузетно тежак за волонтере. Ова акција је мештане одушевила с обзиром да је пут био очишћен, али не за дуго, јер је у току ноћи пао огроман снег који је потрпао све стазе.
(…)
Текст “Доброта” Милана Стојиљковића у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар