Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

На самиту Европске уније и Западног Балкана у Бриселу договорено је да се дуж пута миграната од Грчке преко Западног Балкана и чланица ЕУ успостави 100.000 места за збрињавање избеглица за време надолазеће зиме, од чега ће 50.000 места бити на Западном Балкану. На самиту је усвојен акциони план од 17 тачака за решавање кризе који укључује бољу размену информација, снажнију контролу граница, успостављање надзора хрватско-српске границе заједно са Фронтексом и постављање места за попис и идентификацију имиграната.

После самита, у касним вечерњим сатима 25. октобра, немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер саопштили су и да ће Словенији у року од недељу дана бити упућено додатних 400 полицајаца из земаља ЕУ ради пооштравања надзора над спољним границама Уније.

Јункер и Ангела Меркел су оценили да је састанак утврдио прве краткорочне мере за решавање веома тешке мигрантске кризе у Европи и нагласили да је битно дугорочније укљањање корена кризе.

Они су рекли да ће бити успостављене такозване вруће контролне тачке за утврђивање ко су избеглице из ратова, а ко економски мигранти који не могу добити азил.

На самиту је усвојен акциони план од 17 тачака за решавање кризе.

Такође је усвојено саопштење вођа ЕУ и земаља Западног Балкана у којем се наводи да ће земље дуж западнобалканског пута у року од 24 сата успоставити тачке контроле за размену информација и сарадњу директно са Европском комисијом.

Наглашено је и да ће са Европском комисијом бити искоришћена сва расположива средства на европском и међународном нивоу, укључујући финансијску подршку, што ће бити утврђено проценама у року од 24 сата.

Меркел је посебно подвукла да је заштита спољних граница кључни задатак и рекла да се мора тесно сарађивати са Турском и другим земљама из којих избеглице и мигранти долазе.

У саопштењу лидера са мини самита је наглашено да ће агенција ЕУ за спољне границе Фронтекс помоћи много снажнијом контролом граница и такође између Бугарске и Турске, Грчке и Македоније и Албаније, а заједно ће се са Фронтексом успоставити надзор хрватско-српске границе и постављање места за попис и идентификацију имиграната.

Једна од битних тачки је борба против кријумчара миграната у сарадњи са Еурополом, Фронтексом и Интерполом.

У стварању 100.000 места у склоништима за избеглице ће веома помоћи високи комесаријат за избеглице УН, речено је после самита.

Ангела Меркел је рекла да ће 9. новембра министри унутрашњих послова ЕУ утврдити тачно које су вруће тачке за контролу миграната успостављене на границама у Италији и Грчкој.

На питање да ли ће, као и до сада, избеглице моћи да од Турске до Аустрије пролазе аутобусима и возовима за десет дана, Меркел је рекла да то неће тако моћи да се догађа и да ће управо зато бити постављено 50.000 смештајних места на Западном Балкану.

Јункер је нагласио да ће такво брзо и неконтролисано пребацивање избеглица престати и да неће више бити могуће да се на дивље иде преко граница.

Упитана да ли ће Немачка ипак затворити границу у неком тренутку, Меркел је рекла да ће Аустрија и Немачка дати свој допринос целокупном решавању избегличке кризе, додавши да је и Словенија упркос тешкоћама јако добро поступала, а Србија на “примеран” начин такође чинила све да збрине избеглице.

Замољена да каже да ли дели мишљење неких учесника самита да због избегличке кризе ЕУ прети распад, Ангела Меркел је рекла да то јесте једно од највећих искушења за Унију у последњих пар деценија, али је напоменула да су на мини самиту све земље дале свој допринос решавању те кризе, укључујући и кандидате за чланство у ЕУ.

Председник Европске комисије Јункер позвао је на ванредни самит посвећен избегличкој кризи премијере Аустрије, Бугарске, Хрватске, Македоније, Немачке, Грчке, Мађарске, Румуније, Словеније и Србије.

ЕУ поздравља спремност Србије да прихвата избеглице

Европска унија поздравља спремност Србије да настави да прихвата мигранте и ако буду долазили у већем броју, рекао је 26. октобра у Београду шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт.

Он је новинарима на штанду ЕУ на Сајму књига рекао да је циљ јучерашњег састанка лидера Западног Балкана и ЕУ да се све земље у Европи на конкретан начин припреме за могући прилив миграната и да је важно то што је Србија учествовала на том састанку, како би се чуо њен глас и како би да дала свој допринос.

“Наравно да поздрављамо понуду премијера (Алесксандра) Вучића да Србија буде спремна да прихвати још већи број миграната ако буде потребно”, рекао је Девенпорт.

Шеф Делегације ЕУ је рекао да не може у овом тренутку да говори о детаљима ангажовања европске агенције за контролу граница Фронтекс у мигрантској кризи, оценивши да ће сада Грчка бити у жижи пажње Фронтекса, као чланица ЕУ која мора хитно да се бави проблемом прихвата миграната.

Девенпорт је додао да очигледно постоји спремност Фронтекса да се саветује са Србијом, као и да на страни Србије, и када је реч о властима и о невладиним организацијама, постоји спремност да се озбиљно баве прихватом избеглица.

Упитан да ли дели разочарање што на синоћњем састанку није постигнуто никакво целовито решење, него само мали кораци, Девенпорт је оценио да је сам по себи велики помак што је одржан такав састанак на којем су донети заједнички конкретни закључци.

Девенпорт је истакао да је ово тек почетак процеса који почео 8. октобра, на састанку о избегличкој кризи на којем су учествовали министри унутрашњих и спољних послова чланица Европске уније, земаља придружених Шенгену и земаља Западног Балкана.

Он је поновио да је ЕУ импресионирана начином на који се Србија бави приливом миграната, оценивши да је то велики терет за земљу, као и за општине и градове у Србији који би, како је оценио, требало да се укључе у решавање тих питања у вези с избеглицама.

Извор: Драган Благојевић, дописник агенције Бета, и EurActiv.rs