Влада Републике Србије
Сви купци електричне енергије у Србији од 1. јануара 2015. моћи ће да бирају снабдевача на тржишту, али се не очекује да ће велики број домаћинстава искористити ту могућност, оценили су 27. новембра стручњаци на скупу о либерализацији тржишта струје. На скупу је указано и да за сада не постоји велико интересовање нових снабдевача струјом да понуде услуге домаћинствима, јер то није исплативо због садашњих услова на тржишту. Изнет је и податак да је учешће домаћинстава у крајној потрошњи струје у Србији је 51%.
На конференцији Балкан магазина о либерализацији тржишта струје у Србији, чланица Савета Агенције за енергетику Србије Љиљана Хадижибабић рекла је ће и након потпуног отварања већински део тржишта остати на јавном снабдевању по регулисаним ценама струје.
“У Србији је учешће домаћинства у крајној потрошњи струје 51%. То је изузетно висок удео и последица тога што индустрија није активна”, рекла је она.
Хаџибавићева је истакла да је процена Агенције да неће бити велике миграције на слободно тржиште оних купаца који имају регулисану цену струје јер је она испод реалне тржишне вредности.
“Држава је на направила стартегију и написала да ће у року од две до три године на регулисаном тржишту достићи регулисану цену, али то није одрживо. Да би се то догодило Електропривреда Србије (ЕПС) би у требало да тражи поскупљење по два пута годишње”, рекла је она.
За сада трећина тржишта отворена
Хаџибабићева је навела да је тренутно 34% тржишта електричне енергије у Србији отворено, што значи да толики удео укупне потрошње купци набављају на тржишту. Са усвајањем новог закона о енергетици, додала је, на тржиште ће морати да изађу и купци који троше више од 30.000 киловат сати струје годишње.
Она је додала и да тренутно не постоји велико интерсовање нових снабдевача струјом да понуде услуге домаћинствима, јер по садашњим условима на тржишту то није исплативо.
Представник ЕПС снабдевања Радован Станић рекао је да ће према проценама тог предузећа, на основу тог правила од 1. јануара на тржиште морати да изађе око 30.000 малих купаца, углавом фирми. Станић је рекао да њихова потрошња износи око 2.640 мегават сати годишње, што је око 8% укупне потрошње струје у Србији.
Према његовим речима, за снабдеваче би могла да буду интересантана домаћинства која троше више од 1.600 киоват сати месечно, односно улазе у “црвену зону” по потрошњи.
“Интерес да изађе на слободно тржиште могло би да има око 400 домаћинстава са једнотарифним бројилима која троше више од 2.000 киловат сати месечно, као и око 2.000 домаћинства са двотарифним бројилима”, рекао је Станић.
Отварање тржишта електричне енергије у Србији почело је 2013. године. Обавезу да нађу снадевача до сада на основу тога имају велики потрошачи прикључени на високи и средњи напон. Домаћинста ће од следеће године моћи да изађу на тржиште, али неће морати пошто је држава дужна да им обезведи снабдевање по регулисаним ценама.
Просечна цена једног киловат-сата за домаћинства, без урачунатог пореза на додату вредност (ПДВ) у Србији износи 6,148 динара, а за индустрију 5,854 динара.
Нови закон до краја године
Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић рекао је ће нови закон о енергетици бити усвојен до краја ове године.
Он је истакао да ће закон у поптуности применити правила Трећег енергетског пакета и да је добио позитивне оцене Европске комисије и Енергетске заједнице.
Антић је истакао и да енергетика не познаје границе, поготово у време кризе и да је због тога неопходно појачати регионалну сарадњу и дефинисати зеједничку енергетску политику.
Шеф одељења за електроенергетику Енергетске заједнице Симон Узунов рекао је да Србија предњачи по реформама у области енергетике у региону и да има значајну улогу због централе позиције у региону.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар