Влада Републике Србије
Иванка М. потиче из планинског села Пропљеница (Толишница), удаљеног 50 km од Краљева. Од смрти супруга 2006. године живи сама у скромном сеоском домаћинству. Децу нису имали. Иванка потиче из сиромашне породице. „Мој супруг је био једно од деветоро деце у породици. Заједнички смо, без подршке породица, борили се за кров над главом“, каже наша саговорница. Иванка је након смрти супруга радила за надницу, док је године и немоћ нису сустигле, а у свом скромном домаћинству је гајила неколико оваца и кокошака. Контакт је имала са братанцем покојног супруга, који ју је редовно обилазио. „Једном до два пута месечно доносио ми је основне намирнице“, објашњава Иванка колико јој је таква помоћ била важна, будући да је постајала све немоћнија да хода пуних 10 km до прве прехрамбене продавнице. Прва кућа у комшилуку удаљена је око пола километра од њене и из тог домаћинства је повремено добијала сир и кајмак. Иванка наводи да су је људи, којих је временом бивало све мање у окружењу, волели и да је била омиљена.
Након што је напунила 87 година, продала је овце, јер је брига о животињама за њу постајала све већи терет, а кокошке су, како нам је казала, појеле лисице. У јуну 2019. године, са непуних 88 година, Иванка је пала у близини куће и поломила кук. На месту где је пала пронашли су је мештани, на срећу не дуго након пада, па је интервенцијом хитне службе пребачена у Општу болницу у Краљеву, на одељење ортопедије. Оперисана је, а потом превезена у Матарушку бању, у рехабилитациони центар „Агенс“, где је провела пет недеља. Пред крај рехабилитације, ова здравствена установа обавестила је Центар за социјални рад Краљево да је Иванка спремна за отпуст, али да живи сама и да није у могућности да настави без подршке, узимајући у обзир постојеће здравствено стање.
Иванку је у „Агенсу“ обишла социјална радница Маја и са њом разговарала о актуелној животној ситуацији, њеним потребама и жељама, али и објективној потреби да живот настави изван окружења у којем је провела живот. Том приликом су заједно покушале да нађу најприхватљивије решење за њену будућу животну организацију. Иванка је била јасна у ставу да не жели да буде смештена у дом за стара лица. Дом за старе је, како је тада истицала, будио тешке успомене на покојног брата, који је живео 15 година у дому у Матарушкој бањи и, нажалост, преминуо две године раније. Тврдила је да би за њу живот у дому био неприхватљив и да би је тамо све подсећало на њега.
Маја је након разговора са Иванком у оквиру службе за старија лица у ЦСР Краљево са колегама разматрала друге могућности за збрињавање Иванке, којих заправо и није било много. Ипак, од руководиоца службе за стара лица обавештена је да међу две расположиве ургент хранитељске породице (УХП), једна у том тренутку нема корисника на смештају. Маја је ступила у контакт са слободном ургент хранитељицом Цмиљаном М. и са њом поразговарала о могућности да Иванка буде привремено збринута у њеној породици, док се не пронађе трајно решење за збрињавање ове старије особе. Цмиљана је пристала да у свој дом на ургент хранитељство прими бака Иванку.
Цмиљана се, пре него што је постала ургент хранитељица, неформалном бригом о старијим особама бавила више година. До Иванкиног доласка у њен дом, на ургент смештају током две претходне зиме био је збринут Ђорђе из Студенице. Он се у пролеће враћао из УХП својој кући, а најхладнији део зиме, када су његову кућу од цивилизације одвајали снежни сметови и када није било могуће приступити терену где се кућа налази, живео је код Цмиљане у приградском насељу Грдица. Цмиљанина кућа и сада има могућност да прими једну старију особу на ургент збрињавање и у више наврата је њена кућа бивала привремено уточиште за неколико старијих особа.
Бављење ургент хранитељством за ову храбру жену представљало је изазов и прилику. „Ослонац ми је представљало то што у сваком моменту могу да се уздам у подршку локалног ЦСР“, каже Цмиљана. Искуство у раду са старим особама је указивало да није увек лако бити на висини задатка, да је потребно много толеранције, разумевања и отворености за прихватање различитости.
Брига о бака Иванки је у том тренутку значила бригу о готово непокретној особи у одмаклој животној доби. Цмиљкина марљивост и Иванкина храброст за исход су имале то да је Иванка већ првих дана по смештају почела да хода са штакама, а за непуне две недеље је проходала и без њих. Иванка се осетила заштићено и прихваћено у Цмиљкиној породици, не само од ње већ и од њених ћерки. Након две недеље смештаја у форми ургент хранитељства, Цмиљка и Иванка су (уз подршку тима надлежног ЦСР) донеле одлуку да Иванка у овој породици остане, па је ово ургент хранитељство прерасло у стално, стандардно хранитељство за старије особе.
Бака Иванка је задовољна и срећна у овој хранитељској породици. Ментално је очувана, добронамерна и драга особа. Задовољна је, иако не негира да је модел живота у приградском насељу у потпуности различит од оног који је некада живела у руралном брдовитом селу. У контакту са Иванком се лако препозна топлина, ведрина и оптимизам. Усмерена је на позитивне аспекте живота у старости. Прилику да живи у породичном окружењу опажа као добит. Динамика свакодневице у УХП прилагођена је Иванкиним потребама и могућностима. У договору са хранитељицом укључује се у послове у домаћинству онолико колико допуштају њено здравствено стање, могућности и жеље. Помаже у припреми поврћа за кување ручка, учествује у пребирању посуђа након оброка, намешта свој кревет сваког јутра и слично. Ритуали који су јој веома значајни су јутарња и поподневна кафа, ТВ серије и музичке емисије које прати са хранитељицом. Заједничке шетње су део свакодневице увек када то допуштају временске прилике. Иванка истиче да највише воли да плете чарапе од домаће вуне. „Некада исплетене чарате продам, па тако и зарадим новац“, каже нам. Несметано користи мобилни телефон, радује се позивима и повременим посетама братанца. Такође се радује и посетама социјалне раднице Маје, са којом има изузетно леп однос.
Иако су овакви примери праксе у раду са старијим особама изузетно позитивни, нажалост нема их много. УХП показује на који начин позитивно породично окружење може допринети опоравку након болести, утицати на квалитет живота у старијој животној доби и допринети афирмисању снага старије особе, као и достојанственом старењу у атмосфери прихватања и подршке.
Зато је у оквиру пројекта „Треће доба у породици“ реализована идеја промоције и проширења услуге Ургент хранитељства за старије особе са циљем да се повећа број ургент хранитељских породица како би старије особе, пре свега из забачених руралних подручја, којиесу препознате као изузетно осетљива групација, имале прилику да у ургентним ситуацијама добију потребну подршку и прихватање док се њихово здравље и опште стање не стабилизују. У оквиру пројекта регрутовано је укупно осам УХП. Обучене ургент хранитељице на будући посао гледају као на шансу, али као и на изазов.
Један од резултата овог пројекта је и Водич за ургент хранитељство за старија лица, који има форму универзалног приручника за препознавање потреба и стања старијих особа у ургент ситуацијама и садржи упутство како да се на њих функционално одговори. Намера ауторки Водича била је да се скрене пажња на овај ефикасан, али недовољно искоришћен модел заштите старијих лица и представља смерницу широј, стручној и општој јавности како се локални актери града Краљева баве старима и бригом о старима у кризним ситуацијама.
Водич за ургент хранитељство је продукт здружених активности невладиног и владиног сектора, заједничког рада професионалаца, људи који без обзира на сектор из којег потичу желе да политикама на свим нивоима скрену пажњу на постојећи проблем у друштву, али и укажу на решење које већ постоји, а које је потребно додатно уредити подзаконским актима.
Кликните да преузмете Водич за ургентно хранитељство старијих особа (.pdf, 56 MB).
***
Ова успешна прича настала је у оквиру пројекта „Треће доба у породици“, који спроводи Град Краљево у сарадњи са удружењем грађана „Полет“ и Центром за социјални рад Краљево у оквиру Програма локалних иницијатива за социјално укључивање и смањење сиромаштва – Подршка развоју иновативних модела за социјално укључивање LIP 2 којим координира Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU) уз подршку Влада Швајцарске.
pdf [3 MB]
Оставите коментар