Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Криза изазвана коронавирусом на глобалном плану разоткрила је и појачала економске, класне, расне и родне неједнакости које су иначе присутне у савременим друштвима. На плану образовања, као круцијална издвојила су се питања приступа и квалитета образовања, као и негативних последица по социјални живот ученика/ца који немају основне уређаје за online комуникацију. Када је услед коронавируса школовање у потпуности прешло на online режим рада, ученици/це и породице из осетљивих социо-економских група били су приморани да у иначе изазовној свакодневици проналазе решења за још један фактор који их спречава да равноправно учествују у друштвеном животу заједнице.

Иницијаторка Милица Батричевић и учесници/е националне акције „Вршњаци вршњацима – online дигиталне клупе“ широм Србије промовишу и организују донирање коришћених уређаја комуникације у добром стању ученицима и ученицама који су у потреби за истим. Оно што ову акцију издваја од других је њена визија да је ово заправо почетак разговора о далекосежнијим ефектима новонастале кризе, а пре свега изолације, на животе младих људи. У њиховој визији, квалитет социјалног живота младих људи, као и прикључивање иницијативама у вези са темама које су им важне, у великој мери зависи од прилика за online повезивање. Са њима смо наставили разговор о томе – како доприносимо етичком развоју заједница будућности које ће и у кризним ситуацијама проналазити своју одрживост.

Милица Батричевић

Према истраживању Уније средњошколаца Србије, готово 15% ђака услед недостатка компјутера, мобилног телефона, таблет или лаптоп рачунара, нема приступ настави на даљину. Иако ефектни, ови подаци не приказују пуну комплексност проблема. Напротив, читави аспекти овог проблема остају невидљиви у друштвеном дијалогу. „Када говоримо о променама које су се догодиле у периоду короне, углавном говоримо о приступу образовању и квалитету наставе, а мање говоримо о променама у квалитету живота младих људи”, започиње причу о вишеслојности овог питања Милица Батричевић.

„Идеја којом се водимо је да, ако су омладинци већ физички одвојени, не морају бити и отуђени и зато нам је важно повезивање младих и задовољење њихових свакодневних социјалних потреба“, даље истиче Милица циљеве акције која има пуну подршку Уније синдиката просветних радника Србије као и Уније средњошколаца Србије.

Акција се заснива на промовисању и организацији дистрибуције уређаја за комуникације младима који тим уређајима немају приступ. Број и врста места где заинтересовани грађани, бизниси и организације могу да донирају уређаје у добром стању повећавају се константно и укључују школе, просторије ученичких парламената, као и друге локалне ентитете. Првобитно замишљена као краткорочна иницијатива која ће се реализовати у Београду, акција је укључивањем Уније средњошколаца Србије и Уније синдиката просветних радника Србије, као и промоцијом у медијима за коју су заслужни заинтересовани млади, убрзо укључила градове широм Србије.

Јован Цвијановић

Национални карактер акције и брзина којом се на њу одазвао велики број младих и школа, говори у прилог чињеници да су ови изазови присутни у свакој средини. Јован Цвијановић, представник ученичког парламента и ученик Гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша, наводи како је посреди велики проблем којим се до сада готово нико није бавио. На тему ургентности наводи: „Млади су погођени различитим факторима, поплавама, природним катастрофама, различитим финансијским стањима, а ово је само још једна у низу неједнакости са којом су се суочили.“

Свест о проблему присутна је и код наставног кадра, како нам потврђује Драгана Пантелић, професорка математике и координаторка ученичког парламента највеће средње школе на територији Обреновца. Према њеним речима, првобитни одговор наставника није био нимало пасиван – ученицима који нису имали приступ online садржајима штампани су материјали по које су родитељи долазили једном недељно.

Ипак, то није дугорочно решење. „Ова акција је важна јер обезбеђујемо уређаје најугроженијим ученицима и тиме повећавамо њихове шансе за квалитетно образовање. И наставници такође добијају могућност да сврсисходније прате развој и напредак својих ђака и тако још боље раде свој посао.“

Овакву слику проблема потврђују и налази истраживања Завода за унапређивање образовања и васпитања, према којим 52,3% испитаника (наставника, стручних сарадника и директора) наводи доступност ресурса и технологије ученицима (рачунари, софтвер) као један од главних проблема са којим су се суочили током учења на даљину.

Драгана Пантелић

Сви наши саговорници истичу стигму која се развила услед (не)доступности online наставе. Професорка Драгана наводи како је питање доступности од вишеструке важности у овом случају, јер породице често и не пријаве да проблем постоји или им је искуство образовања у овим околностима обележено чињеницом да живе даље од центра града и немају приступ интернету. Милица потврђује овај утисак наводећи: „Тек када почнемо да разговарамо о проблему, испостави се да много више људи него што мислимо дели исти проблем.“

Иако је активна тек два месеца, акција „Вршњаци вршњацима“ истиче се својим мултидимензионалним приступом. Описујући како су дизајнирали одговор на различите изазове, Милица истиче три аспекта: млади као носиоци промена, еколошки освешћен приступ животном циклусу техничких уређаја и, најзад, међу и унутаргенерацијска солидарност.

Вишеструку солидарност Милица истиче као кључну за мисију ове акције. Према њеним речима, предрасуда је да млади људи нису друштвено ангажовани и да не умеју критички да промишљају своје околности: „Напротив, мој највећи утисак за сада је да млади имају развијене вештине да идентификују различите актере који могу да им буду важни по овом питању.“ Одговор за разбијање нетачних перцепција и укључивање младих, она проналази у каналима комуникације са младима. Како су у овој акцији циљна група млади људи до осамнаест година старости, ТикТок се издвојио као кључни канал комуникације. Позната тиктокерка @draga.devojcice искористила је свој налог да промовише акцију, а тиме је покренула и дискусију о проблемима младих на ове теме. Следећа станица у развоју акције је размена са енглеском иницијативом Ready Tech Go која дели ову мисију, како би у размени учили о могућим моделима развоја.

У домену подизања свести о техничким уређајима као драгоценом ресурсу који није само потрошна роба, Милица истиче максиму којом се актери акције воде: Оно што је за некога отпад, за другога може бити ресурс. Управо ова идеја даје увид у ширу слику промена на које акција жели да утиче. У њој препознајемо здраве основе за одрживе промене – решења које је артикулисала и дизајнирала управо заједница у потреби.

Уколико ове теме препознајете као проблем и мислите да можете да помогнете, ово су начини на које можете да се укључите у акцију:

• Facebook и Инстаграм странице путем којих можете поделити информације о акцији
• Уколико желите да ваш град постане део акције, упит можете послати на e-mail адресу vrsnjacivrscnjacima@gmail.com
• За све заинтересоване бизнисе, ово је LinkedIn профил акције.