Влада Републике Србије
Пише: Ивона Живковић (Блог о социјалном укључивању)
Последњих година термини дрег и дрег краљица полако постају део mainstream културе. Томе је у великој мери допринео најпознатији амерички дрег перформер, глумац и музичар RuPaul, који је популаризовао дрег покретањем ријалити шоу програма RuPaul’s Drag Race 2009. године, у којем можемо видети дрег краљице како вежбају све елементе дрег перформанса (шминкање, облачење, плес, глума, липсинкинг) и међусобно се такмиче. Приметна је популаризација дрег културе и на нашем поднебљу, па у последњих неколико година све чешће можемо да видимо дрег перформансе у јавном простору.
Ипак, поставља се питање, шта је дрег? О чему говоримо када говоримо о овом феномену? О врсти уметности, о политичком изразу или можда само о врсти популарне забаве? Да ли је дрег и како повезан са ЛГБТИQ+ заједницом? И на крају, шта нам доноси популаризација дрега?
Настанак дрега
Само значење речи дрег није прецизно дефинисано, али претпоставља се да је израз настао у позоришту, где је настао и сам феномен. Иако је историја облачења у одећу карактеристичну за други пол (cross-dressing) појава која сеже далеко у историју, па се може пронаћи у античкој Грчкој, Јапану и многим другим земљама, сматра се да дрег настаје за време Шекспировог позоришта, крајем 16. и почетком 17. века. У то време, женама није било дозвољено да глуме у позоришту, услед чега су мушки глумци преузимали женске улоге и облачили женску одећу. Важно је нагласити да у овом моменту било друштвено неприхватљиво да жене глуме, тако да само преоблачење било је решење овог проблема, и није било ни на који начин повезано са испољавањем родног или сексуалног идентитета.
Cross-dressing је, према Роџеру Бејкеру, аутору књиге Drag: A History of Female Impersonation in the Performing* наставило да буде присутно као део позиришне културе све до касног 19. века, када је почело да еволуира кроз уметност водвиља, где мушкарци преобучени у жене постају центар представе и развијају комичне персоне жена. Можемо да кажемо да су управо овде претече данашњих „дрег краљица“. Преоблачење је такође често било део позоришне форме минстрел, која је представљала расистичку форму забавних тачака извођених од стране Американаца. Кроз плес, певање и глуму, циљ је био да се Афроамериканци прикажу на комичан начин.
Све до тридесетих година 20. века дрег се није повезивао са хомосексуалношћу, док није дошло до формирања научне области сексологије, која је почела да говори о трећем полу, под чиме се подразумевао „женскасти мушкарац или мушкобањаста жена“. Популаризовање оваквих научних погледа протерало је културу преоблачења, будући да ово више није могла бити активност коју себи могу да приуште искључиво стрејт, бели мушкарци. Тако је почетком двадесетог века, дрег из позоришта почео да се премешта у underground ноћне клубове, где почиње да се зачиње култура дрег балова и настанак дрег краљица.
Значај дрега у борби за ЛГБТQ+ права
Сматра се да је Њујорк био колевка настанка дрег балова крајем девентаестог и почетком двадесетог века. Овакви догађаји постали су уточиште и место окупљања двоструко дискриминисане групе – припадника ЛГБТQ+ заједнице Афроамериканаца. Дешавали су се у Харлему, па се ово доба назива Ренесансом Харлема, а такође и у Гринич Вилиџу. Дрег балове посећивао је и велики број интелектуалаца и уметника тог времена. У овом тренутку дрег балови постали су значајно место окупљања ЛГБТQ+ заједнице, сигурна зона у којој могу да се неометано испољавају, па се овај тренутак сматра зачетком ЛГБТQ+ културе.
Ипак, после Велике депресије и економске кризе, као и поновног увођења прохибиције, неко време дрег балови били су онемогућени. Нови закони забрањивали су ресторанима и баровима да запошљавају или послужују геј посетиоце. Ово је било повезано са таласом сексуалних злочина који су на сензационалистички начин повезивани са геј мушкарцима. Оваква клима се наставила у Америци и по окончању Другог светског рата, када се све што се сматрало „субверзивним“ строго забрањивало. Cross-dressing био је забрањен, полиција је често упадала у ноћне клубове у којима су се окупљали припадници заједнице, а поред тога геј мушкарци и жене често су јавно понижавани, дискриминисани на послу или смештани у психијатријске установе.
Чести упади полиције на места окупљања ЛГБТИQ+ заједнице резултирали су великом побуном у Stonewall-у 28. јуна 1969. године која представља прекретницу у борби за ЛГБТQ+ права. Stonewall био је једини геј бар у Њујорку у то време, а занимљиво је да је био у власништву иностране мафије. Полиција је те године извршила једну од уобичајених рација, а особе које су носиле одећу другог пола биле су подвргаване понижавајућем прегледу, установљавању полног идентитета и хапшењу. Иако су овакве рације биле честа појава, овога пута дошло је до велике побуне коју су покренуле лезбејке и дрег краљице. Ово је био први пут да се заједница окупила на активистички начин. Ови догађаји подстакли су активизам и борбу за ЛГБТQ+ права широм целог света, а водили су одржавању првог Pride-а 28. јуна 1970. године, у Њујурку, Чикагу, Сан Франциску и Лос Анђелесу, у знак сећања на Stonewall-ску револуцију. Талас се брзо раширио по целом свету. Дрег краљице постале су значајан део ових догађаја и то су и дан-данас.
Захваљујући томе, седамдесетих година 20. века дрег балови били су у експанзији, повећао се њихов број и постали су отворенији за учешће свих. Осим дрег краљица, појавиле су се и такозване дрег мајке, које су представљале искусне дрег уметнице које су под своје окриље узимале и училе почетнице. Ови догађаји постали су безбедне оазе у којима су многи млади припадници ЛГБТИQ+ заједнице, а највише Афроамерикаци и Јужноамериканци, могли себе да испољавају слободно, што је представљено у документарцу Paris is burning (1990).
Субверзивност дрег културе
Дрег уметност и култура без сумње у значајној мери показују свој активистички потенцијал као место окупљања и слободног изражавања ЛГБТИQ+ заједнице.
Ипак, сами дрег перформери/перформерке не морају нужно бити трансродни, геј или припадници неких од датих идентитета. Поставља се и питање колико оваква пракса сама по себи има субверзивни потенцијал, можда и када на то не претендује. Иако у томе постоји дебата у друштвеним наукама, често се указује да управо дрег често на шаљив и преувеличан начин указује на стереотипне родне улоге одређене у бинарном систему мушко/женско.
Преузимајући одећу, гестикулацију и целокупну друштвену улогу другог пола кроз овај израз, а без претензије да се прикаже као други пол, можемо заправо видети оно што Џудит Батлер назива перформативношћу рода, односно културолошком, а не природном условљеношћу наших родних испољавања.
Можемо да кажемо да је дрег врста уметности, али да је субверзивна и активистичка и када не претендује да то буде, јер самим својим постојањем преиспитује устаљеност и фиксност родних идентитета. Како каже сам RuPaul: „Сви смо рођени голи, све остало је дрег.“
Развој дрега у Србији
Крајем деведесетих појавили су се зачеци дрег уметности у Београду, али то су још увек били спорадични и неорганизовани покрети неколико храбрих извођача који су јавно иступали. Међутим, последњих неколико година приметно је да се дрег сцена полако развија и да постаје све видљивија. Од тек неколико извођача попут Маркизе де Саде, Декаденце и Соње Сајзор, сада се може приметити око педесетак активних дрег краљица. Приметно је да се овај вид уметности све више популаризује и постаје видљив у медијском простору, па се последњих неколико година често организују журке које укључују и дрег перформансе у јавним просторима, попут оних које организује колектив The Haus of KayGie. Такође, у последњих неколико година огранизовале су се и журке које су биле посвећене гледању RuPaul’s Drag Race у КЦ Граду, а на којима је увек нека од дрег краљица била хостеса.
Дрег краљице постале су и звезде Прајда, а њихово појављивање у народној ношњи 2018. изазвало је много контроверзи. Дрег краљица Dita fon Bill била је јавно осуђена због вређања националних и верских осећања, иако је она сама говорила да је оваквом одећом хтела да пренесе поруку да је само љубав традиционална вредност.
Током децембра 2021. године у склопу филмског queer фестивала Мерлинка у Дому Омладине била је приказана и изложба фотографа Александра Црногорца посвећена београдским дрег краљицама, а овом приликом могле су се видети и саме краљице које су присуствовале фестивалу.
Зачеци и медијска видљивост дрег сцене указују да клима у Србији постаје толерантнија према оваквој врсти уметности и активизма, а стварање заједнице перформерки/перформера отвара пут неким новим генерацијама које ће моћи лакше да пронађу своју заједницу и да се кроз њу изражавају и уметнички и активистички.
——-
*Drag: A History of Female Impersonation in the Performing, Roger Baker, Peter Burton, Richard Smith, NYU Press, 1994
***
Текст „Дрег – уметност, активизам или забава?” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Ивона Живковић можете прочитати овде.
Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.
pdf [3 MB]
Оставите коментар