Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)
Мелани Гајдос вероватно је најнеобичнија манекенка на свету. Највећи проблем са којим се суочавала целог живота, редак генетски поремећај са којим се родила, постао је њена предност на путу ка успеху.
Мелани је рођена са ектодермалном дисплазијом, ретким генетским поремећајем који се јавља код једне од 15.000 особа. Она нема ниједну длаку на глави, има оштећен вид, не може да се насмеје, а у устима је до скоро имала свега три зуба. И то млечна, иако има 27 година. Такође, због овог поремећаја њене поре су јако мале, па не може да има длаке по телу, чак ни на глави или лицу, а има проблема и са знојним жлездама, ноктима, костима.
Ништа од тога није јој представљало препреку на путу до успеха. Фотографи у Њујорку, као и тамошња модна индустрија, увек трагају за необичним и јаким личностима као што је она. Мелани данас ради као успешна манекенка и глумица, а захваљујући послу обишла је цео свет.
Ипак, њено детињство није било нимало лако. „Када сам била мала, људи су често буљили у мене, а некад су ме и малтретирали због мог изгледа. У школи су ме стално вређали, шалили се на мој рачун, звали ме наказом. Са 16 година била сам у тешкој депресији, и чак сам размишљала о самоубиству. Била сам убеђена да нећу доживети свој 18. рођендан“, искрено каже Мелани. „Послом фото модела почела сам да се бавим да бих више научила о себи, и никада нисам мислила да ће ми то бити професија.“
Почела је тако што се пријавила на конкурс који је тражио необичне моделе. Била је толико специфична да је одмах позвана на пробно сликање. Писала је познатом шпанском модном фотографу Еугенију Ресуенку и послала му своје фотографије. Он јој је рекао да има велики потенцијал и да жели да ради са њом. Убрзо, позвао ју је у Берлин на снимање спота за немачки бенд Рамштајн.
Прави успех почео је када се из Конектиката преселила у Њујорк. „Одједном су почели да ме зову бројни модни фотографи који су желели манекенку „необичног“ изгледа. Одлучила сам да разбијем стереотипе и померим границе модне индустрије“, каже Мелани.
Камера јој је помогла да изгради самопоуздање. Зато данас одбија да носи протезе и вештачке зубе и, уместо тога, без проблема осмехом показује своје десни. „Људи се осећају пријатније ако ја носим зубе, али мени због тога није ни пријатније ни удобније, па не знам зашто бих то радила због других. Када ме у чуду неко пита како једем без зуба, ја кажем да неки људи немају ноге, па опет трче маратон“, каже са осмехом Мелани.
(…)
Текст “Другима сам тако прихватљива, себи не” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
Оставите коментар