Влада Републике Србије
Пише: Валентина Лепојевић (Блог о социјалном укључивању)
Још као мала сам схватила да нисмо сви једнаки и да начин на који те људи гледају не зависи само од твог понашања, особина, или карактера. Иако не могу да прецизирам кад сам дошла до тог сазнања, добро се сећам да се у раном узрасту чупање косе девојчице тумачило као дечаци то раде кад си им симпатија. Памтим и да сам помислила какве то везе има, а волим да мислим да сам следећи пут рекла ако ти се свиђам реци, не мораш да ме чупаш. Једно је сигурно – почела сам да постављам питања. У средњој школи сам се сусрела са ситуацијама попут превртања овратника мајице да се види етикета (што скупља гардероба, то си већа фаца). Исход је био исти – питања су наставила да се нижу.
Одговор сам нашла у појму дискриминације, односно у неједнаком поступању према лицу или групи лица због неког личног својства, као што је на пример пол, род, раса, здравствено стање, имовно стање, национална/етничка припадност, сексуална оријентација, старосно доба, верско или политичко убеђење, итд. Неједнако поступање или третман лица/група лица на основу два или више личних својстава представља вишеструку дискриминацију, чије су негативне последице много веће. На пример жена са инвалидитетом у установи социјалне заштите може бити дискриминисана по основу пола, инвалидитета и чињенице да живи у институцији.
Дискриминација је дубоко укорењена у стереотипима и предрасудама које људи имају према другим људима.
Појам стереотип обухвата погрешну и најчешће негативну слику о одређеној друштвеној групи, при чему се одређене особине или начин понашања приписују свим припадницима/цама те групе. Стереотипни начин размишљања није искључиво индивидуални поступак, односно неке стереотипе делимо са заједницом или социјалном групом којој припадамо. Стереотипи настају услед информативне презасићености – као помоћне алатке мишљења, а поред тога постоје родни стереотипи који произилазе из претпостављених женских и мушких друштвених улога, стереотипи о старијим особама (да су болесни или скупи за друштво), посебно о женама старијим од 65 година, или о младима (да су лењи, непоуздани, себични), итд. Стереотипи, даље, вредносно усмеравају наше понашање.
Још неки примери стереотипа:
- Жене су лоше возачице;
- Белци/киње су вредни, а црнци/киње су лењи/е;
- Сви Роми/киње су прљави/е;
- Особе са инвалидитетом су људи који имају лош карактер.
Стереотипи које имамо утичу на стварање предрасуда. Предрасуде представљају ставове о неким друштвеним групама које се не заснивају на чињеницама, већ на неутемељеним и неаргументованим мишљењима која простичиу из незнања, васпитања, страха, али и жеље да се неке групе људи задрже у инфериорном положају. Иако постоје и позитивне предрасуде према одређеним групама, професијама, или друштвеним појавама, предрасуде најчешће формирају негативно мишљење према одређеној групи људи, што у екстремним ситуацијама може да доведе до катастрофалних последица. Свима нам је позната судбина Јевреја/ки у Другом светском рату, а којој је претходио став да је ова група људи мање вредна. Карактеристике предрасуда су: нефлексибилност, отпор према другачијој или супротној аргументацији и јака непријатељска осећања, као што је мржња.
Пример: на основу дубоко укорењеног родног стереотипа да је жена мајка, неговатељица, помоћница у послу, тј. да је јој је место у кући, проистиче предрасуда да је неспособна да се бави политиком. Ово се дешава јер постоје контрадикторности између особина које се везују за жене и особина које се везују за лидерске позиције.
Дакле, сваки пут када особа има одређене предрасуде према другима и из тог разлога им ускрати прилике, средства или приступ јавним услугама/објектима у јавној употреби/јавним површинама, због припадности одређеној групи, реч се о дискриминацији. На пример, због става да жена не може да усклади породицу и посао, послодавац одбије да је запосли, иако испуњава све услове да тај посао обавља (ниво квалификације, искуство и сл). С тим у вези, важно је да напоменем да дискриминација постоји независно од намере или циља особе која дискриминише (дискриминатора/ке), у овом примеру послодавца.
У Србији постоје бројни антидискриминациони закони који се баве овом темом, а у мају 2021. године усвојена су два важна акта: Закон о родној равноправности и измене и допуне Закона о забрани дискриминације. Поред тога постоје бројни међународни и регионални уговори, као и помоћни документи који регулишу ова питања. Тако се стереотипима у Србији бавио Комитет Уједињених нација за особе са инвалидитетом (2016), као и Комитет за људска права Уједињених нација који је указао на патријархалне културне обрасце и стереотипне родне улоге жена и мушкараца које и даље превладавају у српском друштву (2017). Комитет за елиминацију свих облика дискриминације према женама изразио је забринутост због високог нивоа дискриминаторних родних стереотипа који ометају унапређење права жена у Србији, због мизогинистичких изјава у медијима који нису санкционисани, те промовисања конзервативне идеје о традиционалној породици, са женама које се првенствено сматрају мајкама (2019).
Међутим, осим примене закона и обавеза проистеклих из ратификације међународних и регионалних уговора, за сузбијање дискриминације потребно је систематски радити на превазилажењу стереотипа и предрасуда, у чему важну улогу имају образовне институције, медији, органи јавне власти и организације цивилног друштва. Имајући у виду да је дискриминаторно поступање дубоко укорењено у нашем друштву и да је део наше свакодневице, важно је и стварање културе људских права, односно толеранције између различитих већинских и мањинских група, затим родне равноправности, поштовања и уважавања разлика које постоје међу људима.
Да се вратим на почетак.
Нисам престала да постављам питања, али не зато што не знам одговор. Уколико сматрам да сам дискриминисана од стране запосленог у некој установи, обратим се правној или некој другој служби и писано опишем ситуацију у којој сам се нашла. Разлог мог обраћања није потреба за извињењем (дешавало се), што је лепо и хвала, већ како нека друга млада жена или било која особа не би била дискриминисана. Поред тога, чланица сам тима FemPlatz где се заједно боримо за унапређивање и остваривање права жена и девојчица, заштиту од дискриминације и насиља, економско оснаживање и друштвено укључивање, са посебним фокусом на жене и девојчице које се суочавају са вишеструком дискриминацијом.
*Уколико сматрате да сте дискриминисани/е притужбу можете упутити Поверенику за заштиту равноправности, а у складу са законом можете и покренути поступак пред судом.
——-
Текст „Дуг пут од неједнаког до једнаког поступања” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Валентине Лепојевић можете прочитати овде.
Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.
pdf [3 MB]
Оставите коментар