Влада Републике Србије
Европска пољопривреда могла би у наредних неколио деценија у потпуности да искорени употребу пестицида, смањи њихов утицај на климу и биодиверзитет, а да истовремено обезбеди храну за грађане и грађанке Европе, изјавили су сарадници француског тинк-тенк Института за одрживи развој и међународне односе (IDDRI) на представљању студије Десет година за агроекологију у Европи. Стручњаци тог института су рекли да су покушали да створе модел који би помирио потражњу Европе за пољопривредним производима и заштиту животне околине.
Пјер-Мари Обер (Pierre-Marie Aubert) и Гзавије Пу (Xavier Poux) су на конференцији за новинаре у Паризу средином септембра рекли да представљају “сценарио који би могао да доведе до дубоке трансформације пољопривредног сектора у Европи у правцу агроеколошке транзиције”.
Они су се запитали како прехранити Европу уз истовремену заштиту климе и околине, а у светлу опадања производње које је забележено код органске пољопривреде.
“Текућа расправа о будућности пољопривреде посустала је због немогућности да се помире раст пољопривредне производње с једне стране, и смањење утицаја на климу и биодиверзитет”, појаснио је Обер.
Према његовим речима, да би се превазишла та супротност аутори студије су пошли обратним путем и поставили себи питање које су потребе Европљана и Европљанки у погледу здраве и одрживе исхране и какви пољопривредни модели то подржавају, па је зато и премиса извештаја био здравствени утицај садашњих прехрамбених навика грађана.
“Када је реч о здрављу, проблем болести повезаних са исхраном расте алармантном стопом, попут шећерне болести, гојазности, кардиоваскуларних болести”, наводи се у документу.
“Иако у Европи много производимо, једемо превише и наша исхрана је небалансирана, упркос прехрамбеним препорукама Европске агенције за безбедност хране (EFSA) и Светске здравствене организације (СЗО)”, пише и извештају.
Постоји, међутим, широм Европе растућа потражња за органским производима, што показује се људи све више размишљају о утицају оног што једу на њихово здравље, па тако трансформација и почиње ребалансом прехрамбених навика у Европи – са више житарица, воћа, поврћа и протеинима богатих усева, а мање меса, јаја, рибе и млечних производа, рекао је Обер.
“Од те тачке, наша студија показује да би агроеколошка Европа била способна да прехрани Европљане 2050. године, смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште за 40% и обнови биодиверзитет”, рекао је Обер.
То значи и постепени престанак употребе пестицида и вештачких хранива и ђубрива и заузврат усвајање зелене пољопривредне праксе попут ротације полопривредних култура, употребе природног ђубрива, као и еколошке инфраструктуре попут живица, стабала, бара и ниских ограда.
У Студији се, ипак, признаје да би такав сценарио, у зависности од пољопривредне културе довео до пада производње од 10% до 50%.
То значи мању зараду за фармере, али губици могу бити надокнађени новцем који ће уштедети јер ће имати много мања улагања, оценио је Обер.
Француски стучњак је прецизирао да би агроеколошки сценарио омогућио европском пољопривредном сектору не само да прехрани становништво старог континента, већ би очувао и његове експортне капацитете у области пољопривредних производа и вина, а снажно би смањио зависност од увоза.
“Данас, Европска унија увози у еквиваленту од 35 милиона хектара пољопривредне земље, првенствено соју из Јужне Америке која се користи за исхрану стоке”, рекао је Обер.
Извор: EURACTIV.com, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар