Европска комисија је 18. јуна представила Стратегију ЕУ за јадранско-јонски регион која предвиђа сарадњу између чланица ЕУ и земаља Западног Балкана у развоју поморства, инфраструктуре, заштите животне средине и туризма. Стратегија треба да допринесе бољем коришћењу ресурса и повезивању у региону, али и европским интеграцијама Западног Балкана кроз сарадњу земаља чланица и кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ. Лидери ЕУ би требало да стратегију усвоје током председавања Италије ЕУ у другој половини ове године.
“У региону који је био сведок најозбиљнијих сукоба у новије време у Европи, Јадаранско-јонска стратегија, уз сарадњу земаља ЕУ и суседа који нису у Унији, може играти важну улогу у интеграцији Западног Балкана у ЕУ”, рекао је европски комесар за регионалну политику Јоханес Хан (Johannes Hahn).
Стратегија предвиђа сарадњу између Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије, и чланица ЕУ – Хрватске, Грчке, Италије и Словеније. Како се додаје у саопштењу Европске комисије, то је прва макро-регионална стратегија ЕУ са учешћем такво великог броја земаља које нису чланице ЕУ.
Документ се односи на “плави раст”, односно развој економије засноване на морским ресурсима, транспорт копно-море, енергетску повезаност, заштиту животне средине и развој туризма, као секторе кључне за отварање радних места и подстицање економског раста у региону.
За стратегију нису предвиђена додатна средства ЕУ већ је планирано да се комбинују постојећа европска и национална средства, као и да се привуку приватне инвестиције. У примени стратегије користиће се средства из Европског структурног и инвестиционог дона (ESIF), као и средства предвиђена Инструментом за претприступну помоћ (IPA).
По једна чланица ЕУ и једна земља која није чланица координисаће рад на једном од четири елемента Акционог плана Стратегије.
Србија и Италија су задужене за питања саобраћајних и енергетских мрежа региона, Грчка и Црна Гора за “плави раст”, док ће Словенија и БиХ координисати рад на зашитти животне средине, а Хрватска и Албанија на развоју одрживог туризма.
Комесарка за поморска питања и риболов Марија Даманаки је истакла да се земље региона не суочавају у поморству са изолованим изазовима и истакла да је једино логично да их заједно и усаглашено решавају. Као изазове је навела превелик улов риба, загађање, загушења у поморском саобраћају и сезонски туризам.
“Пошто постоји потенцијал за раст у многим од ових области, акциони план за Јадранско-јонски регион може да помогне региону да изађе из кризе и крене у опоравак економије”, рекла је она.
Хан је рекао да ће Јадранско-јонска стратегија бити трећа макро-регионална стратегија ЕУ након Стратегије за балтички регион и Дунавске стратегије. Истакао је да искуства у примени те две стратегије показују да се треба “усредсредити на неколико приоритета са снажним политичким вођством” да би било резултата.
Један аспект Јадранско-јонске стратегије биће и изградња капацитета, истраживања, иновације и мала и средња предузећа, као и прилагођавање климатским променама и смањење њиховог утицаја и управљање ризицима од катастрофа.
Европски савет је у децембру 2012. затражио од Европске комисије да припреми стратегију за јадранско-јонски регион пре краја 2014. године.
Стратегија је са Акционим планом 18. јуна достављена Савету ЕУ а лидери ЕУ би требало да је усвоје током председавања Италије у другој половини ове године.
Извор: EurActiv.rs
Оставите коментар