Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Настојећи да одговори на све веће глобалне потребе за храном и реши проблем загађења природне средине, пољопривредни сектор улази у дигиталну еру. Пољопривредници у Европској унији све више користе нове технологије како би производили већу количину производа бољег квалитета уз мању употребу пољопривредних инпута и мање загађење животне средине. Нове технологије пре прихватају и уводе у производњу велики пољопривредници него мали, којима су неке од њих још скупе и самим тим недоступне.

Раст светске популације за последицу има повећање тражње пољопривредних производа док истовремено опадају могућности за задовољење те тражење због смањења обрадиве површине и климатских промена. Аналитичари као иновативно решење за тај проблем виде тзв. прецизну или планирану пољопривреду односно “агри-тек револуцију”.

“Прецизна” пољопривреда заснована је на оптималној у односу на потребан род употреби инпута на пољима. Таква пољопривреда укључује коришћење сателитских система, попут GPS, као и интернета, у циљу управљања производњом и смањења коришћења ђубрива, пестицида и воде.

Увођење нових технологија помаже пољопривредницима да боље управљају фармама и то на одржив начин, водећи рачуна о свим детаљима производње.

Пољопривредници који раде на основу прецизних података у прилици су да најбоље искористе хемијске инпуте (пестициде или ђубриво), што је од значаја за заштиту тла и подземних вода, а доприноси и расту ефикасности производње. Истовремено се поправља квалитет производа а потрошња енергије се знатно смањује.

Како се наводи, коришћењем сензора фармери могу да открију делове поља којима је потребан посебан третман и да усмере наношење хемикалија на одређена места, чиме се смањује потребна количина хемикалија и штити природна средина.

Таква пракса у супротности је са традиционалном у којој се мере попут наводњавања, ђубрења, прскања инсектицидима и хербицидима примењују на целом пољу, без обзира на то да ли су свуда потребне.

Стручњаци процењује да је тржиште “прецизне” пољопривреде у 2014. на глобалном нивоу вредело 2,3 милијарде евра. Очекује се даљи раст по годишњој стопи од 12% до 2020. а тржиштима која највише обећавају сматрају се “зрела” тржишта САД и Европе.

Комисија подржава е-пољопривреду

Заједнички истраживачки центар Европске комисије у летошњем извештају потврдио је да “прецизна” пољопривреда може да има значајну улогу у задовољењу све веће тражње хране и да истовремено обезбеди одрживу употребу природних ресурса и заштиту животне средине.

“На фармама улазимо у еру ‘прецизне пољопривреде’ у којој владају технологија и подаци који фармерима омогућавају да свој посао раде паметније и ефикасније”, рекао је недавно у интервјуу за EurActiv.com европски комесар за пољопривреду и рурални развој Фил Хоган (Phil).

Новом Заједничком пољопривредном политиком за период 2014-20. у склопу Стуба 2 (Pillar 2) предвиђени су финансијски подстицаји и мере подршке фармерима да инвестирају у технологије за “прецизну” пољопривреду, нпр. у машине које прецизно дозирају ђубриво.

Све више “хај-тека” (hi-tech) у пољопривреди ипак није новост и већ је био део програма претходне Европске комисије кроз иницијативе попут Европског иновационог партнерства за пољопривредну продуктивност и одрживост (EIP-AGRI).

Сада Комисија “прецизну” пољопривреду углавном подстиче преко 78 милијарди евра вредног програма Хорајзон 2020 (Horizon).

Прескупа малим фармерима

Међутим, технологије за “прецизну” пољопривреду су још скупе и недоступне већини пољопривредника, посебно малим.

“Неке технологије, попут ‘паметнијих’ и прецизнијих пољопривредних машина, велики фармери усвајају готово одмах али мањи фармери нису ради или нису у могућности да у њих инвестирају”, каже генерални секретар Европског удружења индустрије пољопривредних машина (CEMA) Улрих Адам (Ulrich).

Међутим, неке технологије, попут глобалног навигационог сателитског система (GNSS), веома су брзо усвојили сви пољопривредници, без обзира на величину.

“Видимо да је продор на тржиште бржи и већи када се технологија развија брзо и трошкови падају”, рекао је Адам.

Како је нагласио, нпр. у Холандији се GNSS користи на 65% обрадиве површине према 15% у 2007. години.

На питање шта ЕУ још може да уради за “прецизну” пољопривреду у Европи, Улрих је указао да треба подстицати даља истраживања и развој технологије, као и брже прихватање у европској пољопривреди.

“ЕУ стога треба да ради на кохерентнијем и утицајнијем приступу питању ‘прецизне’ пољопривреде који ће јој обезбедити већи удео у постојећим политикама. У том циљу различити генерални директорати у Комисији – AGRI, GROW, ENVI, CONNECT и JRC, треба много ближе да сарађују, нпр. као део заједничких радних група”, сматра Улрих.

Када је реч о потенцијалу ЕУ за “прецизну” пољопривреду, Улрих је казао да је Европа “веома плодно тло”, што је показало прихватање иновација индустрије пољопривредних машина у последње време. Додао је и да новине још брже улазе у пољопривреду САД због већих поља.

Извор: EurActiv.rs