Европски пасош квалификација отвара нове могућности избеглицама у Србији : Инклузија

Европски пасош квалификација за избеглице је оквир који омогућава потврду стеченог образовања, осмишљен посебно за потребе избеглица, укључујући и оне које не могу у потпуности да документују своје квалификације. У оквиру ове иницијативе, доказ о високом образовању се додељује на основу доступне документације, као и посебно осмишљеног интервјуа. О важности постојања оваквог механизма 14. септембра је у Београду одржана панел дискусија уз учешће Драхослава Штефанека, специјалног представника генералне секретарке Савета Европе за миграције и избеглице.

„Срећан сам што сам данас у просторијама наше амбасаде био домаћин оваквом догађају, будући да он скреће пажњу на веома важан аспекат живота избеглица“, изјавио је амбасадор Републике Словачке у Србији Федор Росоха отварајући дискусију, и додао: „Поздрављам све напоре које улажу Савет Европе, UNHCR и друге УН агенције како би се повећале шансе за што бољу интеграцију и напредак на путу запослења или даљег образовања за припаднике и припаднице ове осетљиве друштвене групе.“

„Европски пасош квалификација за избеглице је јединствен инструмент који избеглицама омогућава проверу квалификација које не могу да документују. Методологија по којој функционише заснива се на Лисабонској конвенцији Савета Европе о признавању високог образовања у Европи, којој се Србија придружила 2004. године. Радујемо се што ће избеглице бити у могућности да у потпуности остваре своја права и слободе, укључујући и ону да наставе студије или пронађу посао који је у вези са њиховим образовањем у Србији или негде другде у Европи“, поручио је Тобијас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду.

„Веома смо задовољни због тога што ће Савет Европе, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Агенција за квалификације, Национална служба за запошљавање и UNHCR отворити нове могућности за избеглице у Србији захваљујући Европском пасошу квалификација за избеглице. Он представља важан документ за студенте из избегличке популације у случају да одлуче да овде иду на факултет или да се запосле на основу својих претходно стечених квалификација, које ће сада бити признате“, нагласила је Франческа Бонели, шефица Представништва Агенције УН за избеглице (UNHCR) у Србији.

Драхослав Штефанек, специјални представник генералне секретарке Савета Европе за миграције и избеглице, истакао је да је Европски пасош квалификација за избеглице (EQPR) алат за промовисање интеграције избеглица који је укључен у нови Акциони план Савета Европе о заштити осетљивих особа у контексту миграција и азила у Европи (2021-2025). „На пример, EQPR је помогао у проналажењу квалификованих избеглица у здравственом сектору током пандемије, а прошле недеље је тренинг за колеге које ће се бавити проценом квалификација људи из Авганистана”, додао је Штефанек.

Снежана Вуковић, шефица Одсека за људска и мањинска права у образовању при Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, рекла је да је Република Србија постала добар пример у европском образовном простору када је реч о образовању миграната и тражилаца азила кроз инклузивне образовне праксе. Како је појаснила, од 2017. године, образовна и психосоцијална подршка у образовању и васпитању пружена је ђацима мигрантима у школама. Будући да је образовање основно људско право, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је уредило ову област доносећи Стручно упутство за укључивање ученика избеглица/тражилаца азила у систем образовања и васпитања, али и унапређујући законски оквир. До сада је кроз образовни систем образовања сукцесивно прошло преко 4.500 ученика миграната. Примењујући Стручно упутство, израђено је преко 3.000 индивидуалних планова подршке за ученике мигранте, 115 планова подршке на нивоу школе, одржано је преко 10.000 допунских часова учења српског језика, уз обезбеђену вршњачку подршку у учењу.

На свим степенима образовања, упис деце и младих који су избеглице је на нижем нивоу од деце из локалног становништва. Ова слика се нагло погоршава како деца избеглице постају старија. UNHCR је заједно са својим партнерима поставио амбициозан циљ на светском нивоу, од 15 одсто избеглица уписаних у терцијарно образовање до 2030. године. Добра вест је да је тренутни ниво уписа у високо образовање пет одсто, што је раст са три процента од пре годину дана и само једног процента од пре неколико година.

Србија је такође допринела овом тренду. Након месеци припрема за пријемне испите уз подршку UNHCR-ових партнера, као и заговарање и комуникацију са академским институцијама, четворо младих избеглица је уписало факултете београдских универзитета – два младића из Авганистана који су били деца без пратње, одвојена од родитеља, као и момак из Либије и девојка из Бурундија. Ово представља веома значајан помак у приступу високом образовању за избеглице у Србији. Влада Србије је нагласила своју потпуну посвећеност укључивању деце и младих избеглица у високо образовање, на Светском форуму избеглица 2019. године.

Извор: www.unhcr.org