Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Смањење сиромаштва и друштвене неједнакости поново је за грађане Европске уније постало питање која треба да буде политички приоритет после пандемије COVID-19, показало је ново истраживање јавног мњења спроведено за Европски парламент.

Готово половина учесника анкете (45%) изјавило је да борба против сиромаштва треба да се нађе на врху агенде парламента ЕУ, што је 17% вше него у сличном истраживању годину дана раније.

Истраживање годишњи евробарометар спровела је за ЕП консултантска агенција Кантар у новембру и децембру 2020. године, и оно одсликава утицај који је пандемија корона вируса имала на јавно мњење у ЕУ.

И Светска банка је претходно у више наврата оценила да ће пандемија директно уцати на пораст сиромаштва у свету и да би током 2020. године, због успоравања привреде и ограничене мобиности, имеђу 88 и 115 милиона лљуди широм света могло да буде гурнуто у екстремно сиромаштво.

Анкета коју је спровео ЕП показала је и да је код грађана високо међу приоритетима и борба против тероризма и организованог крминала, са 35%, а да 33% анкетираних жели да се омогући лакши приступ квалитетном образовању.

За заштиту животне околине и биодиверзитета као главни задатак изјаснио се готово исти постотак грађана као у анкети 2019, њих 32%, али је тада екологија са сличним процентом била на врху листе приоритета учесника анкете.

Према тумачењу аутора студије, такво померање приоритета код грађана директна је последица пандемије.

Анкета је, међутим, показала и неке друге трендове у јавном мњењу независно од тога шта грађани сматрају приоритетима, а то је у првом реду да је у корона кризи порастао углед саме ЕУ.

У анкети је један од двоје учесника рекао да има доста добро или веома добро мишљење о ЕУ, што представља пораст од 10% у односу на 2019. годину, а свега 14% анкетираних изразило је негативно мишљење о Унији.

Том бољем имиџу ЕУ у популацији у одлучујућој мери је допринео историјски план стимулуса „ЕУ нове генерације”, па се тако 72% анкетираних донекле, или у потпуности сагласило са оценом да ће то омогућити земљама ЕУ да брже излече своје економије од последица пандемије.

Очекивања грађана од света после пандемије ипак су прилично тмурна, пошто већина испитаних верује да ће њихове националне привреда после кризе бити у горем стању него пре. Без обзира на то, већина анкетираних мисли да ће њихов животни стандард за годину дана бити исти као данас.

Још једна последица пандемије је и начин како грађани доживљавају солидарност у ЕУ, јер је анкета показала да је она за 41% учесника на врху списка основних вредности које ЕП треба да штити, у поређењу на 33% који су такво мишљење изнели само годину дана раније.

Истраживање је показало да је 71% анкетираних попуно, или у већој мери склоно ЕУ, али је истовремено готово половина (44%) изразила незадовољство начином како је пројекат Уније до сада реализован и оценила да су потребне реформе.

Председник ЕП Давид Сасоли уизјавио је да је порука анкете јасна, а то је да грађани подржавају ЕУ и верују да је она право окружење у којем треба тражити решење за кризу са пандемијом.

„Али јасно је и да грађани желе да виде да се спроводе реформе ЕУ, и зато је потребно да што што пре отворимо Конференцију о будућности Европе”, додао је Сасоли.

Припреме за ту конференцију касне, пошто три главне институције ЕУ још треба да се договоре о личности председавајућег конференције и о томе колико ће трајати цео процес, замишљен као вишегодишња расправа институција ЕУ, грађана, цивилног друштва и других фактора о правцу кретања и реформама ЕУ.

Ако садашњи председавајући ЕУ Португал не успе да издејствује договор до краја фебруара, тај ће задатак вероватно пасти на следећег председавајућег што би значил додатно одлагање у сазивању конференције.

У анкети је 22% испитаних рекло да су скептични према ЕУ, али да би могли да промене то мишјење ако се спроведу радикалне реформе, док је свега 5% рекло да се начелно противе идеји ЕУ.

Према резултатима испитивања, у Румунији, Словачкој, Аустрији и Италији мање од половине грађана оценило је да је чланство њихове земље у ЕУ позитивна ствар.

Посебно забрињава резултат у Италији, где је свега 39% анкетираних рекло да је чланство у ЕУ добра ствар, иако су у тој земљи и традиционално евроскептичне партије у новије време усвојиле про-европски став.

Као главни узрок подела између ЕУ и влада земаља чланица, 47% грађана је навело мигрантску кризу. За њом, као теме неслагање националних влада и Брисела следе заштита животне околине (20%), пољоприведа и рибарство (20%) и јавно здравство (19%).

Извор: EURACTIV.com