Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Грађани Европске уније генерално су задовољни животом при чему су они из нордијских земаља, као и из западне и јужне Европе, склонији да буду задовољни него они који живе у балтичким земљама, централној Европи и на Балкану. Истраживања су показала да су средовечни најмање задовољни животом, да су парови задовољнији од самаца, да је задовољство животом веће код високобразованих а ниже од просека у ЕУ код незапослених људи и самохраних родитеља. Такође су подаци указали да испитаници из нордијских земаља у највећој мери осећају “да је оно што раде у животу вредно”, као и да очекивани животни век у ЕУ расте и да Италијани, Шпанци и Французи живе у просеку дуже од осталих Европљана.

На скали од 1 (веома незадовољни) до 10 (веома задовољни) Европљани задовољство животом уопште оцењују са 7,1 у просеку а само у две чланице ЕУ бележи се оцена испод 6, показала је публикација Европске статистичке службе о квалитету живота у ЕУ објављена поводом Међународног дана среће који се широм света обележава 20. марта.

Гледано по земљама, животом су најзадовољнији становници нордијских земаља, али и Луксембурга, Холандије и Аустрије, док су најмање задовољни Бугари и Мађари. Грци, Летонци, Естонци, Словаци и Чеси такође нису нарочито задовољни животом. Међутим, осим у Бугарској и Мађарској, и не тако задовољни грађани у просеку задовољство животом оцењују оценом изнад 6.

На задовољство животом делују и приходи и, мада су они са највишим приходима задовољнији од оних са нижим, и људи са најнижим приходима склонији су да буду задовољни својим животом него да буду незадовољни.

Значајну улогу имају и остали демографски и социо-економски фактори, попут старости, стручне спреме, типа домаћинства у којем људи живе и заспослености.

Статистике показују да су средовечни људи много мање задовољни животом од младих и старих, осим у источноевропским земљама.

С друге стране, стручна спрема позитивно делује на задовољство животом, као и живот у пару са или без деце. Подаци потврђују да људи да нижим образовањем задовољство животом оцењују нижом оценом, са 6,8 у просеку, а они са високошколским вишом, са 7,5.

Када је реч о типу домаћинства у којем живе, у једночланим домаћинствима просек задовољства животом добио је просечну оцену 6,9 а код парова 7,4 , док је код самохраних родитеља 6,3.

Најнижи ниво задовољства животом бележи се, очекивано, код незапослених или грађана неспособних за рад.

Индикатор укупног задовољства животом је и осећај сврхе који се мери процентом Европљана који се слажу или не слажу са констатацијом “Генерално осећам да је оно што радим у животу вредно”.

Истраживање је показало да се са тим највише слажу у нордијским земљама, које имају и највиши ниво задовољства животом уопште. Тако се у нордијским земљама са том изјавом слаже више од 90% испитаника а просек на нивоу ЕУ је 78,5%.

Еуростат је квалитет живота, с обзиром на чињеницу да висина БДП не “говори све”, мерио на бази 8+1 димензије (скупа индикатора). Првих осам димензија садржи објективне факторе и субјективну перцепцију и то су: материјални услови живота, продуктивност или главна активност, здравље, образовање, слободно време и социјална повезаност, економска и физичка сигурност, управа и основна права и природа и услови живота док се додатна димензија односи на перцепцију укупног живота.

Очекивани животни век

Индикатор очекиваног животног века разматран је у склопу димензије “здравље”.

Очекивани животни век на рођењу у ЕУ расте у последње две деценије и између 2002. и 2011. повећан је на 80,4 са 77,7 година.

Италијани, Шпанци и Французи живе у просеку дуже од осталих Европљана (82,8 односно 82,6 односно 82,3 године) док мање од 80 година живота просечно могу да очекују у Словенију, на Кипру и Малту. Најкраћи очекивани животни век имају Летонија и Литванија, 73,9 односно 73,8 година у просеку.

Квалитет живота мерен је и на основу стања здравља грађана у некој земљи. Стање здравља се повезује са бруто домаћим производом (БДП) земље али корелација слаби након што се достигне одређени ниво економског развоја, наводи се у извештају у којем су чланице ЕУ на основу односа између здравља и БДП подељене у три групе.

У првој групи су земље из централног и источног дела ЕУ у којима је очекивањи животни век нижи од европског просека а и БДП по становнику им је нижи од просека.

Земље на југу Уније имају већи БДП по становнику и најдужи очекивани животни век.

Трећу групу чине земље са запада и севера ЕУ са највишим БДП по становнику у Унији и очекиваним животним веком као у земљама са југа ЕУ или чак нешто нижим.

Из школе пре времена

Превремено напуштање озбразовања један је од индикатора из димензије “образовање”.

Истраживања потврђују да превремено напуштање школовања носи повећани ризик од социјалне искључености и сиромаштва па друштво, како се упозорава, мора да смањи број младих људи који се одлучују за ту опцију.

Јасна веза између БДП по становнику и удела оних који напуштају школовање пре времена не постоји. Наиме, с једне стране већина чланица са запада и севера ЕУ има већи БДП по становнику у просеку и мањи проценат оних који пре време прекидају школовање од европског просека.

С друге стране, најмањи проценат оних који пре времена престају да се образују региструје се углавном у чланицама ЕУ из централног и источног дела блока а то су земље са мањим БДП по становнику од просека.

Онима који пре времена напуштају школовање сматрају се људи између 18 и 24 године који имају највише средње образовање и нису наставили даље школовање или обуку.

Извор: EurActiv.rs