Сарадници Економског института у Београду оценили су 15. јануара да због сезонског фактора нису упоредиви подаци Анкета о радној снази из априла и октобра 2013, који указују на пад стопе незапослености у том периоду са 24,1 на 20,1% и повећање запослености за 2,8 процентних поена. Економисти сматрају да су упоредиви само подаци из октобра 2012. и да је на основу тога пад незапослености око 2,3 процентна поена. Подаци најновије Анкете о радној снази о смањењу стопе незапослености за чак 4 процентна поена изазвали су изненађење с обзиром на економску кризу и тешкоће са којима се земља суочава. У Републичком заводу за статистику осетан пад незапослености су објаснили комбинацијом привредног раста и повећањем званичне запослености и рада у сивој зони.
Према Анкети о радној снази, која укључује и рад у “сивој зони”, од априла до октобра 2013. у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства запослено је око 60.000 људи, у грађевинарству око 33.000 и у делатности домаћинства као послодавца око 22.000 радника.
“Ти подаци су доста скромнији уколико се упореди октобар 2012. са октобром 2013. године”, рекао је новинарима економиста Миладин Ковачевић на представљају најновијег броја економског билтена “Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) који Економски институт издаје у сарадњи са Привредном комором Србије.
Узимајући у обзир тај период, како је Ковачевић навео, стопа незапослености у Србији је смањена за свега 2,3 процентна поена, а стопа запослености повећана за 2,4 процентна поена.
Од октобра 2012. до октобра 2013. највећи раст запослености, 28,8% био је у пољопривреди, шумарству и рибарству, где је запослено око 27.000 људи, затим у делатности домаћинства као послодавца, за 21,7% или око 21.000 новозапослених, и у сектору информисања и комуникација, за 15,8% или око 15.000 људи.
Према Ковачевићевим речима, у Србији од 2010. има благог повећања запослености, али како је навео “ништа посебно”.
Сарадници Економског института су проценили да се у 2014. години, очекује ново повећање незапослености због реструктурирања бројних предузећа, о чему ће се више знати од априла 2014.
Економиста Стојан Стаменковић казао је да велика непознаница да ли је државни буџет за 2014. реално планиран, и да ли ће бити потребан његов ребаланс.
Како је објаснио, приходи буџета за 2013. у поређењу са ребалансираним планом, биће мањи за око 76 милијарди динара, од чега се на пореске приходе односи 45,8 милијарди динара, а на непореске 30,9 милијарди динара.
Како је навео, прерађивачка индустрија у Србији бележи раст од 5,5% у првих 11 месеци 2013, а у новембру 4%, што је, према његовим речим, последица раста производње моторних возила, као и нафтних деривата.
Стаменковић је додао да ће 2014. бити година скромног привредног раста, од 1%.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
Оставите коментар