Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пишу: Бојана Митрићески Анђелковић и Слађана Јовић (Блог о социјалном укључивању)

Примена пројектне наставе у тренутним условима наставе у малим групама, уз присутво посебних мера заштите, представља посебан изазов за сваког наставника/цу. Таква ситуација успешно се превазилази иновацијама, којима успевамо да подигнемо оптимизам и ученика/ца и колега/иница. У овом тексту бавимо се тиме како се обичан гас угљен-диоксид понаша у зависности од његове количине у ваздуху. Како бисмо ученицима приближили тему, час је започињао причом о ефекту стаклене баште, а затим смо низом активности и употребом апликација Thermal camera HD или Thermal scanner camera VR, наводили ученике/це да сами закључе шта се дешава у њиховом окружењу.

Огромне количине угљен-диоксида које смо годинама емитовали у атмосферу доводе до појачавања ефекта стаклене баште, чиме се повећава средња глобална температура. Знамо и шта нам то повећање доноси – пораст нивоа мора, екстремније временске непогоде, све чешће и интезивније пожаре, поплаве и суше. Забележени су негативни утицаји на екосистеме, али и на привреду и економију широм света.

Како бисмо избегли загревање више од 2 степена и најтеже последице климатских промена, емисију угљен-диоксида морамо да смањимо, и то у најкраћем року. Како би ученици/це то разумели, спровели смо експеримент о загревању атмосфере. Прво смо одгледали филм о ефекту стаклене баште и штетности загревања атмосфере. Затим смо на својим мобилним телефонима инсталирали термовизијску камеру, а онда смо кренули да истражујемо спектар боја које оне рефлектују. Ученици/це су прислонили руку уз зид и осетили да је хладан. Користећи апликацију за симулацију мерења температуре видели су да је рука обојена црвеном, а зид плавом бојом. Користећи апликацију уочили су црвени круг око руке, а зид је био жуте боје. Ако задрже руку неколико минута уочавају да се и подлога зида мења, упија топлоту и мења боју. Опажања су описивали у својим свескама.

Следећи корак био је да ученици/це уоче како светлост пролази кроз стакло и за то смо у експерименту користили чашу. Ако симулирамо мерење термо камером изван чаше показује нам се плава боја, а испод часе боја се мења и постаје жуто-наранџаста. Ученици тако запажају да је светлост „променила“ температуру испод чаше.

Да бисмо дочарали како се гасови понашају у нашем окружењу извели смо експеримент тако што смо ставили сирћетну киселину у флашу и додали соду бикарбону да изазовемо реакцију ослобађања угљен-диоксида (експеримент се може извести и уз помоћ воде и шумеће таблете). Унапред смо припремили балон који се постави на отвор флаше и због ослобађања молекула угљен-диоксида балон се шири. Мерењем температуре уочавамо промене пре и после особађања гаса као и промене „снимања термо камером“, где се види ширење наранџасто-црвене боје око балона, који прихвата гас из флаше. Своја запажања ученици/це записују, а потом добијају задатак да објасне шта се догодило.

Кружење угљен-диоксида кроз топлотне појасеве може се објаснити тако што ћете, на пример, поставити три флашице са водом различите температуре. У прву ћете сипати хладну воду и коцкице леда (симулираће хладне топлотне појасеве), у другу воду собне температуре (симулираће умерене топлотне појасеве), а у трећу врућу воду (симулираће жарки топлотни појас). Када додате шумећу таблету кренуће ослобађање угљен-диоксида. Овако се може објаснити и брзина ослобађања угљен-диоксида у зависности од температуре воде. Што је вода топлија, брже ће се ослобађати угљен-диоксид. У отежаним условима, где је рад индивидуалан или евентуално у пару, показује се јака мотивација да се све уради, док је употреба апликације уз коришћење мобилног уређаја врло мотивишућа. За проверу знања користили смо интерактивни квиз који смо поставили на platformi Quizizz). Ученици/це су одговарали на питања која су усвајали током часа. За решавање квиза био им је потребан мобилни телефон, где су се питања смењивала са понуђеним одговорима или су одговоре укуцавали сами. Ученици/це који имају потешкоће у учењу активно су учествовали у настави и на овај начин су успешно савладавали основне техничке задатке.

Ученици/це су закључили да молекул угљен-диоксида подиже температуру своје околине и да посредно делује на ваздух који удишемо. Кроз разговор смо дошли до других могућих извора истог молекула, као што су продукти сагоревања аутомобила, индивидуална домаћинства која троше природне сировине за грејање и на крају смо подсетили да је фотосинтеза процес коју биљке користе да упију овај гас. Повезали смо ефекат стаклене баште са хемијом, географијом, биологијом и физиком. Подигли смо компетенције ученика при раду са ИТ алатима, применили критичко закључивање и решавање проблема.

У условима рада у малим групама овај облик експиременталног рада са једноставним суспстанцама као што је сирће и сода бикарбона омогућио је и мање вештим ученицима/цама да буду активни и покажу самосталност у раду. Тако смо их охрабрили да буду самостални, да развијају мануелне вештине и да буду радознали. Наставник је овде био подршка и водитељ који усмерава кроз активности, а ученици/це су кроз опажања повезивали делове у целину. Неки од ученика са тешкоћама у учењу су визуално памтили активности, цртали своја опажања и као такве их током касније дискусије описивали. Ученици/це који имају потешкоће у учењу уз помоћ телефона сликали су реакцију са балоном, користећи обичну камеру и апликацију који су претходно инсталирали. Како су ове две фотографије различите, описивали се боје које виде, као и оне које су на „термалној камери“ израженије. Сами су дошли до закључка да тамо где је топлије, израженија је црвена боја. У циљу усвајања трајног знаја кроз визуализацију ученици/це су имали за домаћи задатак да у својим свескама нацртају, обоје и објасне слике које сами одаберу из свог телефона, а које су настале на самом часу. Занимљиво је да су ученици/це изузетно заинтересовани за наставу када се упознају са могућностима мобилних апликација које могу да користе на часу.

———-

Текст „Енергија молекула наше планете” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Бојане Митрићески Анђелковић и Слађане Јовић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.