Влада Републике Србије
Гојазност се може сматрати обликом инвалидитета ако због тога особа не може да у потпуности извршава радне обавезе и, ако се то утврди, гојазна особа може тражити заштиту од дискриминације на раду, мишљење је Европског суда правде. Према подацима Светске здравствене организације, на основу процена из 2008, у Европи је око 23% жена и 20% мушкараца гојазно. Сличан проценат од око 20% гојазних у општој популацији бележи се и у Србији.
Мишљење Европског суда правде тражило је данско правосуђе у вези са случајем васпитача Карстена Калтофа који је отпуштен јер је гојазан. Калтофт је био тежак 160 килограма а индекс телесне масе му је био 54.
Калтофт се обратио суду захтевајући одштету од општинских власти као послодавца. Он је навео да је жврта дискриминације по основу дебљине, што су општинске власти демантовале.
Дански суд је затражио мишљење Европског суда правде о томе да ли европски закони бране дискриминацију по основу гојазности и да ли се гојазност може сматрати инвалидитетом.
Европски суд правде је навео да европски прописи не предвиђају забрану дискриминације у области рада и запошљавања на основу гојазности саме по себи, али забрањује дискриминацију по основу инвалидтитета.
Суд је, такође, утврдио да се гојазност може сматрати инвалидитетом ако отежава извршавање радних обавеза, односно “потпуно учешће особе у професионалном животу равноправно са другим запосленима”, и ако је то на дуже време.
То би, на пример, подразумевало да тежина отежава кретање радника или да узрокује здравствене сметње које му отежавају рад, прецизирао је суд.
Европски суд правде је навео да правосуђе чланица ЕУ треба да одлучује да ли прекомерна тежина неке особе представља инвалидитет.
У Србији се у последњих седам година повећао број гојазних меду одраслима и децом.
По прелиминарним резултатима истраживања Министарства здравља Србије за 2013. годину, објављених у јулу, проценат гојазних старијих од 15 година је 22,1% што је око пет процентних поена више него 2006. године када рађено претходно истраживање.
У односу на 2006. годину повећан је и проценат гојазне деце са 8,5 на 13,7%.
На основу процена у ЕУ, између 30-70% одраслих је претерано ухрањено, а између 10 и 30% је гојазно.
Извор: АФП, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар