Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Званичници Португала, земље која председава ЕУ, позвали су чланице Уније да што пре дају сугестије како да се регулише рад на даљину, оцењујући да је неопходна хитна акција да би се што боље искористиле предности и неутралисали ризици таквог начина рада који је због пандемије постао уобичајен.

Заменик португалског државног секретара за рад Мигел Кабрита, оценио је да је потребно „хитно радити на регулисању тог модела, који више није никаква новина”, већ је због пандемије COVID 19 постао широко распрострањена пракса.

Кабрита је на конференцији на високом нивоу у будућности рада, коју је онлајн организовао Португал, оценио да је потребно наћи баланс између шанси и опасности које са собом носи рад на даљину.

Шефица одељења за запошљавање европске фондације за рад Eurofound Ирене Мандл, подржала је идеју да се рад на даљину регулише, наводећи да је он у пандемији постао „нова нормалност”.

„Један део послова би требало да се обавља на овај начин и после кризе”, рекла је Мандл.

Мандл је као неке предности рада од куће набројала већу радну инклузивност, већу флексибилност и аутономију и бољи баланс између посла и породичног жвота.

Са друге стране, како је нагласила, постоје и ризици, као што су искљученост одређених група, појачана контрола запосленог, стрес и неограничено радно време.

Илзе Звидрина, летонска званичница која председава Одбором за запошљавање Европске комисије, нагласила је да је пандемија разоткрила „неке већ постојеће слабости” рада на даљину.

Заложивши се за проналажење праве равнотеже, при чему би се узело у обзир како стварање, тако и разградња радних места, Звидрина је истакла и потребу хватања укоштац са проблемом сегментације тржишта рада, односно раслојавања с обзиром на врсту радног места, квалификацију и услове рада, без обзира на продуктивност.

„Неке професије могу да искористе рад на даљину, а друге не толико”, упозорила је Звидрина.

Стефано Скарпета, шеф директората за запошљавање, рад и социјална питања Организације за економску сарадњу и равој (OECD), рекао је да је пандемија изазвала „велику социјалну кризу у области запошљавања” и да су многи људи били принуђени да се окрену другачијим радним аранжманима.

Пандемија је, према његовим речима, показала да „има много послова које је могуће обављати од куће, као и да компаније имају раднике са одговарајућим капацитетом”.

„Врло је вероватно да ће и после кризе бити известан број људи који ће радити од куће или на хибридан начин”, додао је Скарпета, уједно упозоравајући да рад на даљину може да допринесе продужавању радног времена и да изазове дигитални стрес.

Координатори документа о будућности рада у Португалу, Тереза Коељо Мореира и Гиљерме Драј, изнели су податак да је у тој земљи 2014. године свега 0,05% радно способне популације радило на даљину, у поређењу са садашњих 12,3%.

„Сада постоје нове шансе и нови ризици, и зато је неопходно усвојити званичну политику која ће гарантовати слободу избора како би се регулисала већа флексибилност, и са друге стране, одбранили и заштитили ‘даљински’ радници”, рекао је Драј.

Мореира је указала да постоје и ризици који се односе на „недостатак опреза” у погледу неких решења, као што је на пример могућност послодавца да приступи поверљивим подацима запосленог.

Марта Њутон, заменица директора Међународне организације рада (ILO), оценила је ипак, да рад од куће, упркос ризицима, „ако је добровољан, може да буде од користи и за предузеће и за запослене”.

Агенција Eurofound, чији је пун назив Европска фондација за унапређење животних и радних услова, објавила је надавно податак да је у јулу 2020. године готово половина запослених у ЕУ у потпуности или делимично радила од куће, у поређењу са 10% пре избијања пандемије.

Студија коју је сачинио Eurofound, послужила је и као основа за расправу на конференцији „Рад на даљину – изазови, ризици и шансе”, коју је организовао Португал.

Онлајн анкета којом је у јулу обухваћено 90.000 грађана Уније, показала је да њих 48% барем део посла обавља од куће. Од тог процента, 34% је рекло да ради искључиво од куће.

Резултат истраживања у оштрој је супротности са бројевима од пре избијања пандемије. Тако је 2018. године мање од једног међу 20 запослених редовно радило од куће, а мање од једног међу десет повремено.

Показало се, ипак, да постотак оних који су у време спровођења анкете радили искључиво од куће веома варира међу чланицама ЕУ.

Тако се у самом врху нашла Белгија са више од 50% запослених који су радили на даљину, док је у Хрватској, Пољској, Словачкој, Бугарској и Мађарској на тај начин радила приближно петина запослених.

Анкета је показала и да рад на даљину за већину анкетираних није новост и да је 54% оних који су радили од куће, то чинило и пре пандемије, док је за 46% испитаних такав рад представљао нешто ново.

Истраживање је потврдило да су посао од куће углавном обављале особе са високом школском спремом (74%), и да је такав начин рада био нарастпрострањенији у услужним делатностима.

Најмање заступљен био је у „директним” делатностима као што су здравство, транспорт и пољопривреда, или у делатностима које су биле мета епидемиолошких мера, као што су трговина и хотелијерство.

Извор: EURACTIV.com