Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Европска комисија је у склопу европске дигиталне агенде објавила Зборник онлајн права (online) у Европској унији у циљу едукације грађана о њиховим фундаменталним правима на интернету. У Зборнику су резимирана и једноставним језиком наведена права и обавезе из важећих закона ЕУ који се односе на приступ интернету, заштиту приватности, права потрошача и решавање конфликта. Из тих права произлази да сви грађани Уније треба да имају пристип “универзалним услугама” интернета и то доброг квалитета и по разумној цени.

Поједностављена онлајн права са примерима је доступна на сајту “Tvoja Evropa” (Your Europe).

Објављивањем Зборника са побројаним онлајн правима и принципима Комисија жели да подстакне поверење међу потрошачима и допринесе већем коришћењу онлајн услуга.

Приступ интернету у ЕУ, како се наводи у документу, мора да буде “отворен” и “неутралан” а корисници треба да имају право избора апликација и услуга. Чланице ЕУ могу да забране апликације и услуге једино када је то “сврсисходно, сразмерно и неопходно у демократском друштву”, односно када неки садржај може “озбиљно да погорша физички, ментални и морални развој” малолетника или подстакне мржњу на основу расе, пола, вере или националности.

У одељку који се односи на приступ мрежи електронских комуникација и услуга посебно се истиче да принцип “универзалних услуга” мора да буде осигуран и корисницима са инвалидитетом.

Грађани ЕУ такође имају право на приватност на интернету и морају да буду информисани о свим подацима који се о њима прикупљају или чувају у разним фајловима, попут веб сајтова или база података. Корисници интернета имају право и да траже да се подаци о њима исправе или избришу ако су непотпуни или нетачни или ако су добијени незаконито.

У Зборнику се наводи и да неке информације о корисницима интернета не могу да се чувају. То су подаци на основу којих се откривају раса или етничко порекло, политичко опредељење, вера и убеђење или чланство у синдикату. Подаци о здравственом стању корисника или његовом сексуалном животу могу да се чувају само уз експлицитан пристанак корисника интернета и ако је то дозвољено националним законодавством.

Грађани ЕУ имају право и да буду обавештени када неко нарушава безбедност њихових комуникација, попут мејла.

Корисник интернета такође мора да буде обавештен ако се деси да су његови лични подаци код пружаоца услуге интернета компромитовани, односно изгубљени или украдени, што би могло да нанесе штету приватности клијента.

Када је реч о односу са провајдером, корисник услуга електронске комуникације има право на минималне услове стандардног уговора, право да унапред буде информисан ако провајдер мења услове уговора, као и да раскине уговор без плаћања пенала уколико није сагласан са новим условима.

Наводи се и да код плаћања робе или услуга у еврима наручиоцу мора исто да се наплати без обзира да ли је трговац из земље из које је и потрошач или из неке друге чланице ЕУ.

Широм ЕУ корисници интернета имају и право да буду заштићени од нетражених и нежељених порука (спама), осим ако су пристали да им се шаљу.

Када купују робу или услуге преко интернета европски грађани имају право на информације о производу, цени, трошковима испоруке, трговцу. Та права посебно се односе на уговоре о пружању онлајн услуга.

Грађани ЕУ имају и право на правовремене информације код финансијских онлајн услуга, нпр. банкарских. Те информације морају да буду јасне и да садрже детаље и главне карактеристике финансијске услуге а понуђач услуге мора да извести потрошача о његовим правима из уговора.

У Зборнику се указује и на право грађана ЕУ да се жале и да туже у споровима око онлајн услуга. При томе се детаљно образлаже шта грађанин може да предузме у случају спора са пружаоцем услуга интернета чије седиште је изван ЕУ.

Наводе се и примери лоше трговинске праксе. Међу њима је и случај када трговац нуди неки производ по одређеној цени а затим одбије поруџбину или не испоручи наручено у разумном року. Трговцима такође није дозвољено да рекламирају неки производ као бесплатан ако купац мора да плати још нешто осим трошкова испоруке.

Прописима је регулисано и да сваком потрошачу у ЕУ услуга или производ наручен преко интернета мора да буде испоурчен у року од 30 дана, осим ако се купац и продавац нису другачије споразумели.

Купац преко интернета може од трговца да тражи и да се производ поправи или замени новим бесплатно ако је оно што му је испоручено покварено или не одговара ономе што је наручио. Ако трговац у разумном року не поправи или замени робу, потрошач може да тражи повраћај новца или нижу цену.

Извор: Euractiv.rs