Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Регистрација, идентификација, селекција и враћање: лидери ЕУ намеравају да пооштре услове за пријем миграната у Унију како би спречили кризу која прети да угрози слободу кретања у шенгенском простору. Неке чланице почеле су да прибегавају једностраним мерама због прилива миграната, попут Мађарске која је прво најавила да ће суспендовати примену европских прописа о азилу, а затим је од тога одустала. Будимпешта, међутим, не одустаје од плана да подигне зид на граници са Србијом. Више од 100.000 особа је илегално ушло у ЕУ од почетка године преко Средоземног мора или Турске, подаци су европске агенције за контролу границе Фронтекс (Frontex).

Европска комисија жели да наметне чланицама обавезу да прихвате 40.000 тражилаца азила пореклом из Сирије и Еритреје који су после 15. априла дошли у Италију и Грчку. Комисија је у том циљу предложила критеријуме по коме би азиланти били расподељени. Међутим, чланице нису сложне око тог предлога и мало је вероватно да ће га прихватити на самиту 25. јуна у Бриселу.

“Идеја о увођењу квота које би наметнуо Брисел не може да успе. Нема и никада неће бити консензуса о обавезујућем механизму”, рекао је 24. јуна високи европски званичник. Он је рекао да је “десетак земаља за, а десетак против” система расподеле. Пољска и Шпанија су две велике земље које предводе противнике тог предлога.

“Европска комисија је потценила отпор једног дела чланица и идеја да се иде на гласање је наишла на противљење многих чланица”, кажу у делегацијама чланица. “Питање је врло осетљиво. Правно, можемо приступити гласању са квалификованом већином, али биће тешко у политичком смислу наметнути земљама меру коју оспоравају”, рекао је неименовани европски званичник.

У нацрту закључака са самита у који је увод имао АФП, не помињу се обавезујуће мере. Шефови влада и држава ЕУ се само позивају да “дају своју сагласност на пресељење на две године 40.000 људи који су стигли у Италију и Грчку и којима је потребне привремена заштита”.

О расподели избеглица разговараће министри унутрашњих послова 9. и 10. јула у Луксембургу, а та мера би требало да ступи на снагу крајем јула.

Случај Мађарске

Поред Грчке и Италије, и Мађарска тражи да јој се помогне у прихвату миграната. Мађарска је прво најавила да ће суспендовати примену прописа о азилу, а затим је обаснила да то није намеравала да учини. Мадајрски “министар спољних послова Петер Сијарто је обавестио свог аустријског колегу да Мађарска неће суспендовати никакве прописе ЕУ”, саопштило је 24. јуна мађарско Министарство спољних послова.

Мађарска је навела да је само тражила од чланица ЕУ период “паузе” како би могла да се избори са десетинама хиљада избеглица. Будимпешта је желела да неко време не прима назад мигранте из других европских земаља који су у Мађарској, као првој земљи ЕУ у коју су ушли, поднели захтев за азил. Одлуку је образложила “техничким разлозима”, односно исцрпљеношћу капацитета за пријем миграната.

Мађарска, у коју је ове године ушлу око 61.000 илегалних имиграната, не одустаје од изградње зида на граници са Србијом. Сијарто је изјавио 24. јуна да је влада у Будимпешти одлучила да подигне привремену ограду на граници са Србијом што је пре могуће како би зауставила долазак имиграната.

Сијарто је рекао да је потребно променити неколико закона пре почетка изградње, мада није рекао када би радови могли почети.

Он је рекао да ограда није “билатерално питање” са Србијом, с којом, како је навео, “односи никада нису били добри као сада”.

Неопходно решење на нивоу ЕУ

“Опште решење треба да укључује Мађарску која се суочава са приливом избеглица колико и Италија. Међутим, ништа не оправдава једностране мере и у закључцима са сатима би требало да се потврди обавеза поштовања прописа”, рекао је неименовани дипломата.

Високи европски званичник је узпороио да се решење мора наћи на нивоу ЕУ јер би у супротно једностране мере могле да обесмисле садашње прописе и угрозе Шенген.

Предложени механизам предвиђа увођење центара у земљама доласка избеглица, у којима ће се они регистровати и утврдити њихов идентитет. Те центре ће финансирати ЕУ.

“То ће омогућити да се направи разлика између оних који имају право на азил у Европи и оних који долазе из економских разлога, и да се организује повратак ирегуларних миграната”, рекао је недавно француски министар унутрашњих послова Бернар Казнев (Bernard Cazeneuve).

У нацрту закључака се наводи да је реч о ванредном, привременом механизму.

Извор: АФП, преузето са www.euractiv.rs