Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У још актуелном сазиву Скупштине Србије први пут је реализована квота прописана законом о 30% жена, али и даље постоји неједнакост жена у парламенту, показало је ново истраживање. На ту неједнакост указују чињенице – само једна од 15 посланичких група има шефицу, мање је председница него председника одбора а жене су готово искључене из питања безбедности, финансија и економије. Анализа листа за предстојеће парламентарне изборе показала је да је поштована законом прописана квота о 30% жена на листама али су шансе жена да уђу у парламент ипак мање јер су на листама углавном после 100. места.

Истраживање “Жене у парламенту – само квота или стварни утицај?” је током јесени 2013. године као део иницијативе Отвореног парламента спровела коалиција цивилног друштва средствима USAID-а.

Како је речено 7. марта на представљању истразивања уочи 8. марта, Дана жена, од 15 посланичких група само једна жена је шеф посланичке групе, жене су мање заступљене на положајима као што су председници одбора и чланови међународних делегација, а скоро су искључене из питања безбедности, финансија и економије.

Отежавајућа околност је, како су навели истраживачи, што су дискриминација и некоректан третман у формалним и неформалним комуникацијама и даље повремено присутни. Тако је петина посланица потврдила да су доживеле да колеге износе коментаре, шале или понуде на њихов рачун засноване на чињеници да су жене указујући истовремено да не постоји механизам жалбе на такво понашање.

У истраживању је 5,4% посланица навело да су биле непосредно изложене неједнаком третману у парламенту, њих 16,2% је навело да не може да оцени да ли је доживело такво искуство, док су само у три случаја навеле да су биле дискриминисане више пута.

На питање да ли су доживеле да колеге износе кометаре, шале и понуде на њихов рачун засноване на чињеници да су жене, потврдно је одговорило 22% посланица.

Како је речено, Отворени парламент је анализом листа које ће учествовати на парламентарним изборима 16. марта закључио да су поштоване законом прописане квоте о 30% жена на листама, док су неке политичке странке ту квоту и прешле.

Координаторка иницијативе Отворени парламент Дубравка Грчић казала је, међутим, да су ипак умањене шансе жена да уђу у парламент јер се њихов број на листима повећава од 100. места на листи.

Значајан помак у заступљености жена у парламенту и њиховој већој улози у законодавним и контролним функцијама парламента је оснивање Женске парламентарне мреже као неформалне мреже у парламенту коју чине све посланице из свих посланичих група, речено је на представљању истраживања.

Посланица у Скупштини Србије Гордана Чомић је казала да се Србија определила за обавезне квоте за жене на изборним листама, али да су оне за њу прелазно решење и добро средство да се смање предрасуде.

Она је рекла да предрасуде према женама у политици нису превазиђене јер мушкарци још мисле да су “богом дани” за политику, мисле да њихове квалитете не треба преиспитивати и да им жене узимају место за које мисле да им припада.

Резулати истраживања су показали да посланице чешће подносе амандмане на законске предлоге и више учествују у дискусијама о законима него посланици, али теже улазе у посланичке клупе јер им обично претходи отежан успон у страначким структурама.

Истраживање је показало да се и посланици и посланице слажу да је потребно даље повећање удела жена у парламенту, као и да је принцип квота потребно проширити на извршну власт у којој је тренутно само 9,3% жена.

Иницијативу Отворени парламент чине CRTA – Центар за истраживање, транспарентност и одговорност, Национална коалиција за децентрализацију, YUCOM – Комитет правника за људска права и SeConS – Група за развојну иницијативу.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs