Влада Републике Србије
Ако би мушкарци престали са радом деветог новембра они би до тог датума већ зарадили своја годишња примања. Ако буду наставили да раде до 31. децембра њихова плата биће већа за 14 одсто у односу на плату жена, истичу представнице Фавсет организације из Велике Британије која лобира за права жена. Оне скрећу пажњу на чињеницу да је у Британији јаз у зарадама између жена и мушкараца и даље висок – 14,2 одсто и додају да ће бити потребно чак 54 године да се та разлика у зарадама – избрише.
Процене Светског економског форума су још песимистичније: они процењују да ће бити потребно 118 година да се на глобалном нивоу изједначе плате мушкараца и жена. У овогодишњем извештају о равноправности полова, којим је обухваћено 145 земаља, истиче се да жене данас зарађују онолико колико су мушкарци зарађивали 2006, односно 10.400 евра годишње, у поређењу са „мушких” 19.400 евра.
На врху листе земаља с најмањом разликом у платама су Исланд, Норвешка, Финска и Шведска. На петом месту је Ирска, а међу земљама бивше Југославије најбоље је пласирана Словенија – на високом деветом месту.
Резултати студије „Јаз у зарадама између жена и мушкараца“, коју је спровела Фондација за развој економске науке, показују да запослене жене у Србији зарађују 11 одсто мање од мушкараца. Упоређивањем зарада жена и мушкараца истог образовања, радног искуства и занимања, аутори ове студије дошли су до закључка да би жене у Србији морале да раде додатних 40 дана годишње да би зарадиле колико и мушкарци са истим карактеристикама на тржишту рада.
И када оду у пензију жене су у неповољнијем положају – њихове највише пензије су између 30.000 и 36.000 динара и у том распону је 21 одсто пензионерки, док 58 одсто мушкараца прима пензије између 33.000 и 39.000 динара.
Др Зорица Мршевић са Института друштвених наука, која је добар познавалац родно сензитивног законодавства, каже да не чуди податак да су жене у Србији у просеку 11 одсто плаћене мање у односу на мушкарце.
„Жене чине већинску радну снагу у мање плаћеним професијама – здравству, просвети, у области социјалног рада, текстилној индустрији, угоститељству и у тзв. помажућим професијама. Осим тога, жене су по правилу на мање плаћеним позицијама у односу на своје образовање. И када су у питању слабије плаћене професије, мушкарци се налазе на шефовским позицијама. У угоститељству је, примера ради, мушкарац по правилу шеф сале, а жена – конобарица. Женски динар је увек мањи од мушког динара“, закључује др Зорица Мршевић.
Подаци Републичког завода за статистику који су публиковани у књизи „Жене и мушкарци у Србији 2014. године“ веома илустративно поткрепљују запажања наше саговорнице и сведоче да су жене, готово у свим секторима, мање плаћене од мушкараца за исти посао. Највећа разлика је у финансијском сектору и делатностима осигурања у којима плата жена, за исти посао, износи 91.144 динара, а плата мушкараца – 120.518 динара. Парадоксално је да је чак и у сектору здравства и социјалне заштите, у којем жене чине већину запослених, плата жене у просеку мања за 15.463 динара у односу на зараду мушкарца. У сектору трговине на велико и мало платни јаз је око 20.000 динара – на штету жена.
Платни јаз представља разлику између просечне бруто зараде по часу рада коју примају жене и просечне бруто зараде по часу рада коју примају мушкарци.
Др Мршевић истиче да платни јаз не значи нужно да на истом радном месту жена зарађује мање од мушкараца, већ да у истој категорији занимања она зарађује мање.
„Ако посматрате целу категорију професора или лекара, жена и мушкараца, старости од 30 до 50 година, схватићете да они имају исто образовање, исту дужину радног стажа и различите плате. Због чега? Мушкарци су чешће на руководећим положајима, чешће су на специјализацијама и усавршавањима и мање су на боловањима – што породиљским, што оним који се узимају због дечјих болести. Тако долазимо до разлике у платама између мушкараца и жена. Због фертилног периода и гајења детета жене чешће ‘испадају’ из каријерне трке и то у крајњем збиру утиче и на висину зарада” – закључује др Зорица Мршевић.
Аутор: Катарина Ђорђевић
Извор: Политика
pdf [3 MB]
Оставите коментар