Влада Републике Србије
Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)
Темпл Грендин рођена је у Бостону 1947. године. Када је имала три године дијагностикован јој је аутизам, који се у то време сматрао обликом оштећења мозга. Тадашње експертско мишљење било је да је њен мозак веома оштећен и да је најбоље да буде смештена у неку од институција како би добила дуготрајну негу, што су њени родитељи одлучно одбили.
Њена мајка, која је првобитно оптужила лекаре за њено стање, неуморно је радила на томе да пронађе најбољу негу и упутства за рад са дететом од стране разних стручњака. Пронашла јој је добре лекаре и по њиховом савету ангажовала дадиљу која је са Темпл и њеном сестром кроз игру спроводила логопедске третмане, што је помогло Темпл у овладавању комуникацијом. Почела је да говори са четири године. Иако су њени родитељи тражили најбоље могуће наставнике, њене социјалне интеракције су и даље биле отежане у основној и средњој школи због вербалних тикова које је имала и другачијег начина говора. У средњој школи деца су је сматрала „чудном“ и често исмевала. Називали су је „магнетофонска трака“, јер је често понављала речи током говора. „Сада томе могу да се насмејем“, каже Темпл, „али тада ме је то заиста болело“.
Као дете у говору испуштала је речи које саме по себи немају сликовно значење, као што су речи је, оно, то,од, неки или бити. Сама каже: „Док читам претварам писане речи у колоритне филмове или једноставно фотографски запамтим писану страну да бих је касније прочитала. Када ми затреба тај материјал позивам фотокопију стране у свест. Могу да је читам попут спикера на телевизији који гледа текст на монитору, ред по ред, док гледаоцима изгледа као да он говори спонтано, из главе.“
Упркос свим тешкоћама, Грендин је остварила значајан академски успех, стекла је диплому из психологије, мастер диплому из сточарства и докторирала је на наукама о животињама на Универзитету Илиноис. Од тада ради као консултант за рад са животињама.
Први пут јавно је говорила о аутизму 1980. године, на захтев једног од оснивача америчког Удружења аутизма. Од тада због специфичног начина на који описује свет око себе остварује велики успех као саветник за родитеље деце са аутизмом.
Као особа са високофункционалним аутизмом, Аспергеровим синдромом, Грендин је била у стању да схвати и артикулише своја необична животна искуства. Она је описала своју преосетљивост на буку и друге чулне стимулусе као „бити везан за пругу пред надолазећим возом“. Описала је како је она визуелни мислилац, а да јој је вербална комуникација секундарна вештина.
(…)
Текст “Живот у сликама” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар