Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Сузана Гајић Јовановић (Блог о социјалном укључивању)

Била једном једна девојчица са непуних 13 година. Водитељка случаја у центру за социјални рад отпочела је рад са њом на самом почетку своје каријере и није могла да верује да се то заиста дешава. Да девојчице у тако раном узрасту бивају у опасности од увођења у ланац проституције. Знала је да то „у теорији“ јесте могуће, прича се о томе, дешава се „негде“… Али девојчицу са којом ради у овако малој средини није могла да замисли у тој ситуацији. Чинило се да су сви ризици присутни и да се девојчица спасава корак пред злоупотребу. И тако је смештена у хранитељску породицу. Говорило се о ризицима, о занемаривању… Обављане су консултације са полицијом, тужилаштвом и чинило се да су одговарајуће реакције наступиле у последњем тренутку. Девојчица је све време негирала било коју врсту злоупотребе.

Након неколико месеци боравка у хранитељској породици, девојчица је испричала своју причу која је говорила о томе да је у тренутку ступања у контакт са центром за социјални рад она већ увелико била у ланцу проституције. Све информације одмах су прослеђене тужилаштву, фотографисане су преписке са друштвених мрежа, ангажована је Јединица за пружање подршке деци у кривичном поступку. Опет смо говорили о злоупотреби и злостављању… Читав скуп људи, различитих година искуства, различитих профила, сви укључени у рад на истом предмету.

Нико није споменуо речи „трговина људима“!

Судски поступак резултирао је тиме да је изјава девојчице уважена у малој мери, с обзиром да за њене наводе није било одговарајућих доказа.

Три године касније, стигла је инструкција Министарства о начину поступања у случајевима ТРГОВИНЕ ЉУДИМА. И тада смо коначно дошли до правог назива свега што се дешавало. Иако је прича била наизглед завршена, водитељка случаја није могла да се помири са исходима, те се (у складу са инструкцијом) обратила Центру за заштиту жртава трговине људима и затражила консултације у вези са овим случајем. Успостављена је међусобна сарадња која се огледала у томе да је водитељка случаја по упућеној телефонској пријави о постојању сумње на трговину људима, проследила информације које су указивале на сумњу о трговини људима, а потом је заказан и разговор девојчице као потенцијалне жртве трговине људима са стручним радником Центра за заштиту жртава трговине људима. Разговор је обављен у познатом окружењу девојчице. Након тога сачињен је и достављен служби центра за социјални рад налаз и мишљење у којем се наводи да је девојчица званично идентификована као жртва трговине људима.

Тако се десило да смо у систему имали жртву трговине људима, али не и починиоца кривичног дела трговине људима, јер ово кривично дело није препознато као такво.

Ова прича мотивисала ме је да се додатно усавршавам у области трговине људима и навела на сарадњу са организацијама које се баве превенцијом и сузбијањем трговине људима и заштитом жртава. Анализирала сам рад ових организација и податке којима располажу, а који говоре о томе да је сексуална експлоатација најраспрострањенији облик трговине људима, а да по учесталости следи радна експлоатација. „У више од 70% жртава трговине радило се о жртвама сексуалне експлоатације“ (АСТРА, 2020). Важно је нагласити да највећи проценат међу жртвама трговине људима чине жене, док највећи број особа које су осумњичене као починиоци чине мушкарци, што указује на то да је питање трговине људима истовремено и родно питање.

„ВИШЕ ОД 500 000 ЖЕНА ГОДИШЊЕ У СВЕТУ ПОСТАНУ ЖРТВЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА. СКОРО ПОЛОВИНА СУ ДЕЦА! САМО 10% ЖРТАВА БУДЕ ИДЕНТИФИКОВАНО И ДОБИЈЕ ПОМОЋ!“ (АСТРА, 2020).

Када је реч о односу према случајевима трговине људима у правосудном систему, дошла сам до сазнања да постојећа искуства везана за положај жртава трговине људима у кривичном поступку говоре о томе да је веома изазовно тражити правду и/или одштету у случајевима трговине људима.

„Резултати анализе правосудне праксе за 2019. годину указују да положај жртава трговине људима и повезаних кривичних дела у судском поступку није значајно побољшан у односу на стање које је констатовано у анализама судске праксе за претходне године. Упркос значајном унапређењу правног, стратешког и институционалног оквира у овој области и даље постоје озбиљне препреке у остваривању заштите и поштовања права жртава пред судом у складу са најважнијим међународним документима које је Србија ратификовала.“ (АСТРА, 2020)

Као изазове у раду институција на случајевима спречавања и сузбијања трговине људима издвојила бих:

• Смањено учешће правосудног система (тужилаштво и суд) у интерсекторској сарадњи.
• Неуједначеност у поступању институција у превенцији, сузбијању трговине људима и заштити жртава.
• Тешкоће у обезбеђивању адекватне подршке жртвама трговине људима (које живе ван територије града Београда) у процесу њиховог опоравака и (ре)интеграције. Ово делом због недовољне уређености система и несинхронизованог поступања различитих институција, што због мањка компетенција, а делом због недовољних ресурса у локалним заједницама за обезбеђивање потребних услуга.
• Није реткост и да се у свом раду представници/е институција прибојавају лажних пријава или освете у смислу угрожавања личне безбедности и безбедности чланова породице приликом конфротирања са починиоцима кривичних дела.

Могуће одговоре на поменуте изазове видим у следећем:

• Повећање сензибилисаности представника/ца институција за препознавање случајева трговине људима, као и за адекватно реаговање када је присутна оваква сумња.
• Ближе упознавање представника/ца институција и организација цивилног друштва (ОЦД) са делокругом и начином рада Центра за заштиту жртава трговине људима, као и са организацијама Удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика насиља над женама „АТИНА“ и „АСТРА“ – акција против трговине људима”, које се дужи низ година баве превенцијом и сузбијањем трговине људима, као и заштитом и пружањем подршке жртвама трговине људима.
• Сензибилисање представника/ца правосудног система (пре свега тужилаштва) за бављење проблемом трговине људима и заштите жртава трговине људима, као и за отварање према осталим институцијама и успостављање односа сарадње.
• Додатно умрежавање и упознавање државних институција са ОЦД које постоје на локалном нивоу и у окружењу, с обзиром да им ОЦД могу представљати значајан ресурс подршке и помоћи приликом обезбеђивања одређених врста услуга или донаторских средстава за успостављање услуга или реализацију различитих видова активности, када за то није могуће добити финансијску подршку од стране локалне самоуправе.
• Сачињавање локалних Протокола о сарадњи институција и организација цивилног друштва у области превенције, сузбијању трговине људима и заштите жртава трговине људима, којим би се јасно дефинисале улоге сваког од локалних актера и чиме би се осигурало њихово уједначено поступање.
• Унапређење услова рада и бриге о професионалцима у систему социјалне заштите, како би се омогућило повећање квалитета рада и ефикасности у препознавању ризика и сузбијању трговине људима.

Извори:

1. Годишњи извештај о раду Астре за 2019. годину; АСТРА, 2020. година.
2. Положај жртава у кривичном поступку – Анализа правосудне праксе за 2019. годину за кривична дела поседовање у вршењу проституције, трговине људима и трговина малолетним лицима ради усвојења; АСТРА, 2020. година.

———-

Текст „Жртва заиста може бити свако” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Сузане Гајић Јовановић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.