Влада Републике Србије
Завршна конференција пројекта „Иницијатива за инклузију” одржана је 17. јануара 2019. године у Београду, у организацији Сталне конференције градова и општина (СКГО) и Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ). Током скупа говорили су Герхард Зипел, директор Канцеларије GIZ у Србији, и Ђорђе Станичић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина.
„Иницијатива за инклузију“ је пројекат немачко-српске развојне сарадње који реализује GIZ у сарадњи са СКГО и спроводи се у седам општина: у Пожаревцу, Ариљу, Сокобањи, Кучеву, Новом Пазару, Бечеју и Младеновцу. Као партнери на пројектима учесвују и општине Књажевац, Бајина Башта, Лучани, Нова Варош, Пожега, Чајетина и Голубац.
Сврха пројекта је стварање основе за реализацију иновативних локалних идеја за запошљавање повратника и теже запошљивих група на тржишту рада и укључује размену искустава и примера добрих пракси које ће произаћи из примене конкретних пројеката у локалним самоуправама у Србији, које су и главни корисник пројекта.
У градовима и општинама у Србији је кроз пројекат „Иницијатива за инклузију” запослено 236 особа из осетљивих друштвених група, рекао је присутнима генерални секретар Сталне конференције градова и општина (СКГО) Ђорђе Станичић.
„Заједно са Немачком агенцијом за међународну сарадњу (GIZ) покушали смо да створимо основу за реализацију иновативних локалних идеја за запошљавање тражилаца азила, потенцијалних тражилаца азила, Рома и припадника других маргинализованих група”, казао је он на скупу поводом завршетка пројекта „Иницијатива за инклузију”.
По речима Станичића, циљ тог пројекта је био да локалне самоуправе у Србији постану проактивне у укључивању чланова и чланица различитих социјалних заједница.
„Питање социјалне инклузије је део стратешких докумената СКГО, али и националних акционих планова. Кроз овај пројекат желели смо да покажемо да постоји институционална и политичка спремност у Србији да се реализују виши стратешки циљеви”, навео је Станичић и указао да је свака локална заједница у Србији добила подршку да реализује пројекте којима се оснажују осетљиве друштвене категорије.
„Ово је начин да смањимо потребе људи да одлазе из земље и да створимо једнаке прилике и услове за живот свих грађана без обзира на то којој друштвеној групи они припадају”, рекао је Станичић. Он је додао да је пројектом „Иницијатива за инклузију” показано да је Србија „на добром путу ка Европској унији”.
Директор GIZ Канцеларије у Србији Герхард Зипел казао је да је тај пројекат спроведен у Пожаревцу, Ариљу, Сокобањи, Кучеву, Новом Пазару, Бечеју и Младеновцу, а као партнери пројекта учествовале су и општине Књажевац, Бајина Башта, Лучани, Нова Варош, Пожега, Чајетина и Голубац. (…)
По његовим речима, пројекат „Иницијатива за инклузију” допринео је бољем разумевању локалног економског развоја и бољој инклузији маргинализованих група у општинама и градовима у Србији.
„Помогли смо да људи из осетљивих друштвених група добију достојанствен рад, запослење и пристојан зивот, а за то је најпресуднија била добра интеракција грађана и локалних самоуправа”, навео је Зипел и додао да очекује да ће пројекат „Иницијатива за инклузију” бити настављен и да ће у будућности бити укључено још више корисника и корисница, више доносиоца одлука и више градова.
Весна Видојевић из GIZ-а рекла је да је пројектом „Иницијатива за инклузију” унапређен приступ тржишту оним категоријама становништва у Србији које се теже запошљавају.
„Поред тога, обављен је значајан теренски рад заједно са месним заједницама како би локалне самоуправе успеле да на конкретан начин спроведу оно што је написано у стратешким документима”, казала је Видојевић.
Александар Поповић из СКГО оценио је да је било тешко информисати све припаднике/це осетљивих друштвених група у Србији због стереотипа и затворености, поготово ромске заједнице.
„Зато нам је била веома важна улога ромских координатора и организација цивилног друштва уз чију помоћ смо прилагодили приступ циљним групама, водећи рачуна о томе да аспект родне равноправности не буде занемарен”, рекао је Поповић.
Више информација на www.skgo.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар