Влада Републике Србије
Транскрипт говора Јелене Срнић Нерац на 37. Београдском Ignite-у “Укључи се бр. 4” (25. октобар 2016., Impact Hub, Београд)
Здраво, ја сам Јелена. Негде ми је жао што сам баш ја вечерас пред вама, уместо скоро 11.000 људи који изађу из српских затвора још увек не могу овако да стану испред вас и говоре своје приче.
Нажалост, то су људи који још увек нису препознати, а верујте да их је много. Срећете их на улици, у аутобусима, а веома често и кад шетате парковима и видите их да спавају на клупама. Они и даље чекају слободу после слободе, да кад изађу из затворских ћелија – заиста из њих и изађу. И да те ћелије изађу из њих. Да заиста буду прави, слободни грађани, да осете слободу. Јер су тамо негде, у неком затвору, због својих дела одслужили дуг друштву и сада треба да постану његови корисни чланови. Чекају да после изолације – у којој су научили да није добро бити изолован, да треба бити онај прави човек који више неће чинити кривична дела – заиста буду прихваћени кад у друштво поново уђу.
(…) Кад изађу из затвора, оно парче неба које су гледали кроз решетке веома често није парче неба слободе које су очекивали. Ланци који су се покидали и треба да означе слободу заправо значе одбацивање од стране друштва. Покренули смо Неостарт у жељи да нешто мењамо по том питању, јер смо схватили да је велики број њих у таквој ситуацији. Веровали смо да можемо то да променимо и учинимо да ти невидљиви људи (…) постану део друштва које их изолује.
Тако је једног дана Марко дошао у нашу организацију (…). Ми смо му пружили руку и за почетак смо веровали у њега. Он је иза себе имао 10 година затвора (не “у комаду”, што би рекли жаргонски, већ је улазио, излазио, враћао се) и неких 15 година зависности. И једног тренутка је рекао да је доста. Али, више му нико није веровао, нису веровали пријатељи, није веровала породица. Када се нама обратио, ми смо били млад тим, имали смо само SOS линију, неки мобилни телефон који смо једва плаћали, и предложили смо му: ето, можемо да се чујемо с њим, да му помажемо. Он је рекао: “Ако бисте ми купили ‘Хало огласе’ и дали тај ваш телефон који имате, ја бих можда могао да нађем посао.” Звао је неколико огласа и веома брзо нашао посао.
За три године, Марко је променио преко 20 послова. Али, то је добро. Зашто? Зато што се толико усавршио у свом послу, да му данас, након три године, помажемо да покрене своју причу и отвори свој локал брзе хране. Тај процес је тренутно у току. Али, знате шта је најбоље? Кад је дошао код нас у организацију и кад смо му изнели идеју и начин како бисмо могли све то да изведемо, не само што је одмах имао цео бизнис план, већ је прво што је рекао било: “Увек ћемо гледати да имамо једно радно место које може да се направи кад нам затреба – кад неко изађе из затвора, да одмах може да се запосли, да крене својим путем.”
Тада је показао да је код себе направио промену и да сада жели и сам да промени нешто у друштву: да затворске решетке не треба да замене неке нове – друштвене решетке. Превазишао је свој јаз, 15 година зависности, 10 година затвора иза себе, и данас прави најбоље пице, сендвиче и пасте, које сте можда и пробали. Успео је да у себи пробуди оно најбоље и да се врати на прави пут.
Ми смо му веровали и пружили подршку и желим да вас позовем да и ви будете свесни да су такви људи око нас. Тачно је да су направили неке грешке, али излазе из затвора и треба да добију подршку као и сви други. Као што ви верујете у себе и да можете да достигнете неке циљеве, тако смо и ми веровали у Марка (…), а ја вас у његово име и име свих наших корисника позивам да промените свест о овом проблему и да размишљате и о овим лицима.
***
37. Београдски Ignite под насловом “Укључи се бр. 4”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у уторак, 25. октобра 2016. године, у београдском Impact Hub-у. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету“ су организацијом овог догађаја, већ четврту годину заредом, традиционално обележили Међународни дан борбе против сиромаштва и охрабрили учеснике и посетиоце да постану борци за инклузивно друштво.
Посетиоци Београдског Ignite-а су имали прилику да чују личне приче презентера и презентерки о томе како својим свакодневним залагањем граде друштво једнакости за све, и добију одговоре на питања: има ли живота после одслужене затворске казне; како до медаље на параолимпијским играма; које су мале тајне активног старења; како се мења слика о младим Ромима и Ромкињама кроз ритам и реч; ко су жене које помажу мигрантима; како изгледа свакодневица младе глуве особе; како млади у акцији мењају друштво; како постићи предузетнички успех…
Јелена Срнић Нерац верује да малим корацима можемо направити велике промене. Себе описује као особу која проблеме сагледава као слагалицу и трага за малим деловима који доприносе да све буде на свом месту. Јелена је по образовању специјални педагог – мастер. Основала је Центар за превенцију криминала и постпеналну помоћ „Неостарт“. Важност овог центра види у томе што је кроз његов рад друштво почело да препознаје потребе бивших осуђених лица и што реинтеграција спречава нова наношења штете заједници. „Неостарт“ је прославио четврти рођендан, а Јелена је на Ignite донела причу о корисницима који су више од две године потпуно интегрисани чланови друштва. Текстове о раду Центра „Неостарт“ можете читати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар