Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија планира да у другој половини јула поднесе захтев за коришћење средстава из Фонда солидарности ЕУ за отклањање штете од поплава, а тај захтев могао би да буде одобрен на јесен, рекла је 27. маја за ЕурАктив помоћница директора Канцеларије за европске интеграције Владе Србије Ана Илић. Србија може да рачуна и на нешто дужи рок за подношење захтева за помоћ, као и дужи период за трошење средстава, пошто у јуну на снагу ступе нови прописи који регулишту тај фонд. Мере и активности ће моћи и да се ретроактивно финансирају, сви трошкови морају бити оправдани а средства опредељена у складу са прописима Фонда. Контрола трошења средстава је у надлежности земље кориснице, а у случају Србије остаје да се утврди на који начин ће се то обављати, пошто у домену управљања јавним финасијама и финансијске контроле није у потпуности усклађена са стандардима ЕУ, рекла је Илићева.

“Планирамо да коначна верзија захтева буде припремљена отприлике до средине јула”, рекла је Илићева за портал ЕурАктив Србија и навела 20. јул као оквирни датум за подношење захтева.

Она је додала да би у односу на тај датум могло бити мањих померања јер израда апликације зависи од много фактора пошто у њој учествује много институција, а још није готова и процена штете која је основа за израчунавање средства која ће бити додељења.

Упитана колико ће трајати процедура разматрања, с обзиром да помоћ морају да одобре и Европски парламент и Савет ЕУ, Илићева је рекла процедура неће трајати дуже од пар месеци и да би захтев Србије могао да буде одобрен на јесен. “Нама је иницијално речено да ће, ако предамо у том неком року захтев, заиста по некој убрзаној процедури да обраде наш захтев и да можемо да очекујемо да на јесен имамо већ одобрену апликацију”, рекла је она.

Ана Илић је рекла да је незахвално говорити о висини средстава које би Србија могла да добије, пошто још није познато колика је почињена штета.

“Најављено је да ће до краја маја бити доступна прва процена штете па ћемо онда у односу на то моћи одмах да израчунамо и видимо који је реалан ниво (очекиваних средстава)”, рекла је Илић која је на челу Сектора за планирање, програмирање, праћење и извештавање о средствима ЕУ и развојној помоћи у Канцеларији за европске интеграције.

Ана Илић је рекла да се Фонд солидарности није део буџета ЕУ већ да се финансира давањима чланица, а да Србија сада не учествује у његовом финансирању.

Нови прописи за Фонд – нешто дужи рокови

Помоћница директора Канцеларије за европске интеграције је рекла и да би Србија могла да, према новим прописима за Фонд који треба да ступа на снагу у јуну, рачуна и на нешто дужи рок за подношење захтева за помоћ као и дужи период за трошење средстава.

Према новим прописима, рок за подношење апликације биће продужен са 10 на 12 недеља, а период у коме средства морају да буду потрошена са 12 на 18 месеци од добијања помоћи.

“Ми сада идемо на то да припремимо апликацију за мање од 10 недеља и да је предмао у року од 10 недеља, али може да се деси да имамо и још тих резервних две недеље”, рекла је она за ЕурАктив.

Она је додала да се целокупан одобрени износ помоћи исплаћује у једној транши и пребацује на посебан рачун који ће бити отовроен код Министарства финансија, са кога ће се даље исплаћивати средства за активности на откалањању штете.

Додала је да ће мере и активности моћи и ретроактивно да се финансирају, као и да сви сви трошкови морају бити оправдани а средства намењена у складу са прописима којим је регулисан Фонд.

Утврђивање начина контроле

Илићева је рекла да ће се трошење средстава контролисати и бити подложно ревизији Европске комисије, а да остаје да се види како ће Србија спроводити контролу пошто још није у потпуности усклађена са стандардима ЕУ у домену управљања јавним финасијама и финансијске контроле.

Према прописима, за контролу трошења средстава надлежна је земља корисница. Недоумица нема када средства користе чланицама ЕУ пошто су усклађене са стандардима и прописима Уније, рекла је Илићева и додала да прописи нису довољно разрађени када је корисница земља са статусом кандидата.

“Код нас, који још нисмо у потпуности усклађени а нема неког посебног система да се акредитујемо као што је децентрализовано управљање Инструментом за претприступну помоћ (IPA), већ се ослања на националне система, тај део није много разрађен”, рекла је она.

Она је рекла да је за сада у Европској комисији у вези с тим речено да се примењују национални прописи али да они треба да буду усклађени са стандаридма ЕУ.

Навела је да консултације о томе са Европском комисијом још трају, да се очекују додатна појашњења и да би евентуално систем у Србији, ако у неком делу није довољно усклађен, могао да се појача увођењем контроле за та средства.

Шта је Фонд солидарности ЕУ?

Фонд солидарности ЕУ (EUSF) успостављен је након разорних поплава у централној Европи у лето 2002. Из фонда се надокнађује део штете настале искључиво због природних непогода. Фонд је ограничен на покривање неосигуране штете и не покрива приватну штету.

Средства из Фонда се могу користити за хитну обнову инфраструктуре и постројења у области енергетике, потројења за производњу пијаће воде и прераду отпадних вода, као и у области саобраћаја, телекомуникација, здравства и образовања.

Помоћ је намењена и обезбеђивању привременог смештаја и пружања услуга угроженом становништву, као и развоју инстраструктуре за заштиту од непогода, попут брана. Средства се могу користити и за финансирање мера за заштиту културног наслеђа, као и чишћење погођених подручја, укључујући природне целине.

Дугорочне мере, попут трајне обнове, подстицања економског опоравка и превенције не могу се финансирати из EUSF-а.

Фонд солидарности ЕУ је до сада коришћен за отклањање штете 56 природних катастрофа – поплава, шумских пожара, земљотреса, олуја и суша. Укупно 23 земље су користиле фонд и то у укупној вредности помоћи од 3,5 милијарди евра.

Захтев за коришћење средстава мора бити достављен Европској комисији најкасније 10 недеља од прве штете настале због природне непогоде. Према новим прописима, тај рок ће бити продужен на 12 недеља.

Комисија затим разматра захтев и ако га прихвати предлаже износ помоћи. Предлог доставља Европском парламенту и Савету ЕУ који морају да га одобре да би помоћ била исплаћена.

Средства се одмах исплаћују и то у једној транши након потписивања споразума између Европске комисије и земље кориснице.

Шест месеци од истека периода у коме средства морају да се потроше земља мора да достави извештај о трошењу средстава Европској комисији. Садашњи период током кога средства морају да се потроше износи 12 месеци а треблао би да буде продужен на 18.

Фонд солидарности располаже са највише 500 милиона евра.

Земља може да добије помоћ из фонда ако се штета прелази 0,6% БДП, у случјау Срибје око 175 милиона евра.

Аутор: Маја Познатов, преузето са www.euractiv.rs