Влада Републике Србије
Пише: Реља Дерета (Блог о социјалном укључивању)
– Јао знаш какву сам идеју имао!
– Уф, ти стално долазиш са неким идејама, ајде реци…
– Баш сам у задње време размишљао и схватио сам да бих могао да се окупам!
– Да се… окупаш?
– Да!
– Хах… ахах.. ааахахахахааах…
– Шта, шта?
– …хахахахах јааааааао, како си наиван, а што би се мајке ти купао?
– Па оно, шта знам, лепо је бити чист, пријатније се осећаш, бринеш о хигијени…
– Боже види га шта прича, сви знају да нема поенте купати се!
– Ајде увек си тако негативан, ја мислим да баш има.
– И добро, како мислиш то да изведеш?
– Пази сад, планирам да одем под туш, насапуњам се, ставим шампон на косу, затим…
– Уууууу, да нећеш можда и да ставиш и кондишнер.
– …ћути, слушај, затим све то исперем, осушим се, обучем чисту одећу и ето!
– Види га, па он има и чисту одећу! И шта онда мајсторе?
– Па… ништа, онда сам чист, леп је осећ…
– Аха! Ту сам те чекао! Онда си чист пар сати, моооожда до увече ако имаш среће, и онда си сутра опет прљав!
– Па добро, онда се сутра опет окупам.
– Охо, па он ће сваки дан да се купа! Баш лепо што имаш толико времена!
– Па није то не знам колико времена, а стварно вреди, јер је јако битно бринути о хигиј…
– Јесте битно, али то је бре посао службе за хигијену грађана! А види шта они раде, једном месечно те окупају, и то те само поливају десет секунди ‘ладном водом, сигуран сам да чувају сав сапун за себе, стока корумпирана… уф, у каквој земљи живимо…
– Ма нису они тако лоши, само имају мали буџет и морају да се сналазе…
– И шта, зато што они не раде свој посао како треба, ја сад морам да се купам сваки дан!? Да нећу можда још и свако вече зубе да перем!? То бре није моја одговорност!
– Не знам, још увек верујем да вреди покушати…
– Слушај ти мене, немој ту нешто да паметујеш и истичеш се и купаш се, пусти ти ове нек те поливају ‘ладном водом и бави се неким битнијим стварима. У Србији нема смисла бити чист.
– Има смисла, мораш да почнеш од нечега, види како се у Норвешкој купају сваки дан и много им је добро.
– Њима је бре добро јер имају онолико пара од нафте, а и друга је то култура, тамо од малена уче да се купају! Овде бре може неко да те убије док се купаш, ено писали о томе у новинама пре неки дан!
– Па добро, али ако бисмо сви пробали недељу дана да се сваки дан окупамо, мислим да бисмо убрзо створили навику…
– Ахахаха, јеееесте, сви да се купају сваки дан, нема шансе!
И тако даље у круг… “То не вреди радити јер ће ионако сутра да пропадне/ништа у овој земљи не може да успе итд.” и сличне реченице је макар једном (пар стотина милијарди пута) чуо свако ко је икад предложио да се нешто уради, направи, поправи. Проблем је што превише нас, и оних који се жале и оних који покушавају нешто да ураде, види активизам не као свакодневну навику, већ као акциони филм у којем је довољно једном нешто урадити, и негативци ће бити поражени, проблем ће бити за вјек вјекова решен и сви ће живети happily ever after. Наравно, будући да стварни живот не функционише по холивудским принципима, пре или касније се деси шок, разочарање и резигнација што, чак и после успеха, ствари некако не настављају саме од себе да буду сјајне.
Навео бих пар ситница које је бесмислено радити јер ће њихови ефекти проћи и мораћемо убрзо опет да их радимо: јести, пити, спавати, проводити време са ближњима, вежбати, учити, дисати и, наравно, купати се. Дакле, мање-више целокупно људско искуство је бесмислено ако га посматрамо кроз призму акционог филма.
Наши животи се састоје од процеса и навика. Да, постоје и Велики Тренуци, али њих за сада треба оставити по страни, јер они баш умеју да искриве остатак слике. Дакле, ако прихватамо као очигледно да морамо сваки дан да нешто поједемо, попијемо и окупамо се, онда би требало и активизам посматрати као један процес, као навику коју је неопходно изградити и практиковати свакодневно.
Оно што нас овде може спречити је идеја да ми нисмо одговорни за неку навику. Треба да постоји неко други ко ће да чисти наш комшилук, брине о нашој будућности и бори се за наша права.
Наравно да не можемо да радимо апсолутно све, и подела одговорности и послова је сасвим природна ствар. Међутим, мислим да морамо да проширимо онај неки основни сет навика коју сваки човек треба да има. Шта би све требало да садржи тај основни сет?
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар