Влада Републике Србије
Пише: Надежда Сатарић (Блог о социјалном укључивању)
Било ми је симпатично када ми је снаха пре две-три године причала како њена мајка, 82-годишња старица Миљана без школе са села, много воли да гледа Нолета када игра тенис, иако се никада спортом није бавила нити имала интересовања за спорт. Њу је само интересовао рад у кући и њиви и како прехранити децу. У својим касним 80-тим годинама напуштала би брање малина, које иначе на бербу не могу да чекају, само да би гледала тениски меч Новака. Умрла је, па нисам стигла да је питам зашто је толико уживала у Новаковим мечевима, чак и у својим последњим данима.
Прошле године, Amity – организација у којој радим, започела је промоцију активног старења кроз конкурс за најбољу путописну причу старијих. И шта се догодило? Многи старији људи су звали телефоном и питали могу ли уместо путописа у прози, да шаљу своје путописе у поезији, па и песме о Новаку. Иако смо им одговарали да је конкурс за приче са путовања, ми смо уз њих, ипак, добијали и песме о Новаку у којима је доиста било предивних стихова попут ових:
„Барјактару српске круне, Србија се тобом куне.
Теби Ноле то приличи, Србија се тобом дичи…
На принца нам личи Ноле, он је дете српске школе.
Није само јунак спорта, он је чак и полиглота.
На питање новинара духовито одговара, па и за то има дара.
Ој, Србијо, међ’ горама, целом свету сад си знана,
због Нолета великана.“
(из Песме „Спортски шампион света 2011. Новак Ђоковић“, господина Милована Деспотовића, рођ. 1933.)
Исто се понавља и ове године. Конкурс за најбољи путопис старијих особа је у току, овога пута и са категоријом путописне песме, а старији нам се јављају са питањима могу ли да пошаљу песму о Новаку?
Мене је све ово веома заинтригирало, тим пре што и сама лично обожавам тенис, и посебно уживам у Новаковом тенису, јер је код њега најизвесније да ће победити, а победе ме тако радују. Одлучила сам да проверим код старијих људи разлоге њиховог одушевљења Новаком.
Сваки контакт у овој години са старијима, а било их је пуно, сам користила да их питам и конкретно о спорту, гледају ли и шта најчешће прате. Готово недвосмислено су се изјашњавали да најрадије гледају Нолетов тенис и да уживају у томе.
На питање зашто, стизали су одговори:
- „зато што је изузетно васпитан и честит“;
- „зато што је паметан и велики патриота“;
- „зато што Србију представља на најбољи могући начин у свету“;
- „он је наш највећи амбасадор“;
- „зато што је једна од наших најпознатијих личности у Србији а којом се диче многи у свету“;
- „зато што помаже онима којима је то потребно, а посебно деци кроз фондацију коју је основао, и то деци у најранијем развоју“;
- „он је наш национални херој који чини све да подигне углед Србије у свету, посебно сада када нам је углед згажен“…
Све ове речи сам чула и прошле недеље када сам имала трибину са члановима Удружења пензионера „Врачар“, а било их је преко 50.
(…)
Текст “Зашто старији воле Новака Ђоковића?” Надежде Сатарић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар